Уметничко клизање е спорт што спаја игру, музику и големо знање на лед. Мнођи орате дека е това један оди најубави зимсћи спортови, затова што клизачи на ледат изгледају како да играју. Ама позади тија убави покрети стоју млого године работа, вежбање и млого муће.

Такмичари на ледат праве разни окрети, скокови и покрети уз музикуту. Свакојако играње на ледат има своју причу, па човеци често уживају не само у спортат, него и у целуту претставу. Женсћи клизачи носе посебне аљине што се слагају с’с музикуту и целуту причу на ледат. На нође имају клизаљће с’с остар дел што њи помага да иду по ледат. Док тренирају често носе рукавице, топле аљине и све што ђи чува оди ладно и повреде. Некој пут играта изгледа весело и брзо, а некој пут мирно и нежно.

Овија спорт тражи голему снагу и добру равнотежу. Клизачи сваћи д’н длго тренирају како да науче сигурно да праве тешћи покрети на ледат. Скокови су тува најбитни, затова што оди њи често зависи колко појени че добију на такмичење. Покрај това, судијете гледају и како такмичар држи тело, колко е сигуран док игра и дали умеје да покаже кво осеча на човеци.

Мнођи човеци мисле дека е уметничко клизање лк спорт, ама падање на ледат мож да млого боли. Затова клизачи мора да буду упорни и храбри. Дешава се некој пут по повише пута да падну на тренинг, ама пак наставе да вежбају док не успеју.

Уметничко клизање е познато по цел свет, понајвише по државе куде има млого снег и куде су ладне зиме. Голема такмичења гледају повише оди милијон човека, а најдобри клизачи буду познати заради своје големо знање и убаву игру на ледат.

Ама овија спорт тражи млого работу, мнођи млади га обичају затова што на ледат мож да покажу онова кво замисе и кво осечају. Бш затова уметничко клизање неје само спорт, него с’с њега човек показује кво му е у душуту.