Седе пет боема у познату кафану: Душан мајстор, Виџа адвокат, Педа Херц, Инжињер Пироћанац и Миле Тутучко мајстор. Једу телећу главу и пију шприцер од Тамњанику. Уживав.

Кад ги уфати тамњаника, почеше да се шале. Кафана Шајкача је пуна, галамив сви. Душан узе мобилни телефон и зове Милета који седи уз астал сас њи, преко пут и позва га на мобилни.

Вика: „Ало, ало, Миле ти ли си?“

Миле вика: „Ја сам, ал несам понеја наочаре, па не видим кој си.“ А један поред  другог седев.

Душан, вика: „Неси платија месо од магаре што си га узео, и оћеш ли још. И спусти телефон.“

Ми се засмејасмо, ицеписмо се смејајећи, а Миле још прича сас угашен телефон. Пет минута је причао.

Викамо: „Ма Душане, сас кога прича овај Миле, ти до њега седиш, чујеш ли с кога прича?“ А Душан ће: „Ма бре откуд знам. Нели га ти зва?“

„Ја га зва ал прекину му разговор, а он још прича, еве пет минута.“

Отад смањимо тамњанику.

Одломак из књиге „Фатио маглу“

Павле Искреновић, Владичин Хан