Поводом одласка у пензију, угледни Хански адвокат Витомир Николић Виџа, организује вечеру. За вечеру месо обезбеђује Миле Тутучко. Фалио се Тутучко да може да обезбеди месо од коња и да спреми ђувечку, у знак одласка адвоката Виџе у пензију.
Виџа прихвати да он спреми ђувечку од коњско месо. Такој и беше. И донесе је ђувечку у кафану Шајкачу. Спремена ђувечка, мало некако чудно мирисаше, мислимо да такој коњ мирише, почесмо да једемо, да пију вино, и све изедомо.
Кад Виџа ће: „А како сам га спремија коња ил кобилу. Укусно ли је?“
Ми викамо: „Убаво, браво! Први пут једем месо од коња.“
А Миле Тутучко беше мало попија па му се разврза језик, и вика ни: „Еееее али да ја несам обезбедија месо од магаре, не би било овакој убаво.“
Све ни преседе: „Како бре магаре, овој ли је месо од магаре?“
„Па да, кој ће ви тражи коња, једите магаре.“
Никој неје повраћао. Беше ни мало мука, али брзо прође у смејање. Само смо се два сата смејали и још се смејем кад видим Миле Тутучка. И сетим се како ни превари.
Одломак из књиге „Фатио маглу“
Павле Искреновић, Владичин Хан
