Питање е кој е кога припитомил и кој е стварно попаметан – човеци ил животиње – требе добро да се размисли, ка се види колко се угаџа на љубимци и колко паре отиду за њи. Преди окол тријес године, работа с’с кућни љубимци у свет вредела 26,9 милијарде долара, а дан’с стигла до 104 милијарде.

Посебна работа е селење кућни љубимци там-вам по цел свет – с’га вреди нећи 2,4 милијарде долара, ама че до 2030. отиде преко 5,4 милијарде.

Неје искључено дека таја вреднос че порасте и повише, пошто за човеци не мож се знаје ка че и дали че преваре и најтачну рачуницу. Математика тешко мож да излезе на крај с’с овакви случајеви, како онија ка једна путница направила хаос на аеродром, јер по сваку цену запела да у авион унесе и свог паун, затова што, како каже, он њу дава мир.

Ка се погледа колће паре давају богати човеци што имају љубимци да им некој реши такви проблеми, онда е сигурно дека таја работа че има голему будућнос.

Фирме што това работе давају све: превоз за љубимци, среџују папири да мож да иду преко границу и пазе на животиње да су безбедне и да њи буде убаво док путују. Онија што се разбирају у овуја работу орате дека најбоље че пројду тија што нуде поскупе и побоље услуђе. Това значи превоз с’с куде се одржава добра температура, посебна места за вежбе и одмор на љубимци, како и човеци што знају да ђи пазе док не дојду од једно место на друго.

Селење љубимци највише се исплати у западне државе, куде најнапред иду Америка и Канада.

Ка е Европа у питање, најнапред иду Немачка, Француска, Британија и Италија.

Ка е Србија у питање, има фирме што нуде превоз на кућни љубимци с’с кола и с’с авион преко границу, ама това им е само јед’н дел оди млого работе, селење у иностранство и преносење на робу.

Стање с’с селење кућни љубимци у азијско-пацифичћи крај е шарено.

Оваја работа е прилично млого уредена у Аустралију, Јапан и Јужну Кореју, ама у Кину това све неје бш развијено, ако се упореди с’с продају на разни делови оди животиње, оди који се праве лекови у кинеску традиционалну медицину.

Бројће за Јужну Америку показују дека се тамо још повише мисли како да се преко границу пренесе кокаин, а не љубимци.

А за Африку, куде човеци имају повише друђи проблеми да решавају, посебно у онија делови куде нема довољно једење ни за њи, а куде че па тек има за љубимци.

По цел свет се годишње преселе окол пола милијона љубимци, а једни оди најуспешни у овуја работу е фирма „Global Pet Relocation“, чије услуђе највише користе најголеме фирме. Па, каква су искуства на човеци што су пробали теја услуђе?

Мајк Гејс, директор на овуја фирму, орати дека сваку годину преселе и по неколко десетинаиљде животиње, а с’с авион путују окол 800 до 1.000 њи годишње. Највише селе кучетија и мачкће, ама имало и јежеви, зајаци, корњаче, козе, овце… Било и лавови, тигрови, алигатори, тропсће рибе, папагаји, голуби, патће, па и цела јата птице.

Гејс рече дека нема малечка работа коју не би узели, ама се покаже дека некоја оди животињете су бш големе.

– Имали смо муштерију што живел у Њујорк, на Менхетн, па се селил у Париз. Рекал ни дека оче да си поведе и своје маченце и да и за њу оче да си узме седиште у авион до њега. Објаснимо му дека у авионат мож да се унесу само кучетија и мачће до осам кила и дека мора да буде у торбу поди седиштето преди њега. Казамо му и дека таја услуга се плаћа посебно – од 300 до 1.000 долара, зависе оди тежину на животињуту и оди авио-компанију.

Муштеријата ни рече дека това неје проблем и че плати колко требе. Ама ка нашти човеци отишли окол три сабајле да довезу њега и „мацу” му на аеродром, излезло дека това било – бенгалсћи тигар! – прича Гејс.

Проблеми мож да направе и малчће животиње, ка газде њи нече да се одвоје од њи у авион, а љубимац им е паук, змија, глодар… Због строга правила на авио-компаније, љубимци мора да лету како пријављен терет у доњи дел оди авион, куде се држи температура како требе.

Ама онија који тека нече, могу и да плате да се возе заједно с’с посебни авиони. Цена е права ситница – лет у једну смер од Њујорк до Лондон мож да буде 60.000 долари, и това само за љубимца! Ако очете верујте или не, ама за овакви летови муштерије чекају у ред.

Големи проблеми мож да су у закони што се односе на уношење животиње у некоје државе. Гејс орати дека, на пример, јеж оди Нов Зеланд не мож да се пренесе у млого државе, затова што е ризичан за ширење болес. Човеци што очу да доведу и своје куче у Аустралију мора да чекају на дозволу и до четри месеца.

Најтешко е кад меџу неће државе нема договор за изношење и уношење на животиње. Гејс орати дека, због муштерије што теле да си поведу две мачће од Мароко у Маурицијус, морали да најду посебни човеци што се разбирају у закон да направе договор меџу теја две државе.

У голем број државе, животиње што дојду оди друго место мора да поседу некоје време у карантин. Гејс орати за случај с’с муштерију што се селил од Лондон у Сан Франциско с’с своје две патће. Животиње морале прво да поседу у америчћи карантин, а газда њи запел да се за њи среди голема соба с’с базен и све како требе, а това га коштало 14.000 долара.

Извор: Новости