Пливање е познато оди старо време. Човеци су пливали да преоде реће и језера, да лове рибу, да путују или да се спасе оди воду. Затова сведоче и стари цртежи на који су приказани човеци како пливају. После е пливањето постало и за забаву, вежбање и надметање.
Како спорт, пливањето е почело побрзо да се развива у 19. век. Почела су да се одржавају прва такмичења, а с’с време су одредена и правила. Пливањето е било дел на прве модерне Олимпијсће игре 1896. годину у Атину. Женете су почеле да се такмиче у пливање на Олимпијсће игре 1912. годину.
Дан’с е пливање јед’н оди најпознати спортови на светат. Човеци пливају поради забаву и одмор, ама и да вежбају и да се такмиче. Ка се плива, работи голем број мишићи, а пливач мора да има бш снагу, брзину, да мож длго да издржи и добро да дише.
На такмичењата има повише начина на пливање. Това су слободно, пливање на грбину, прсно и делфин. Има и мешовито пливање, куде се у једну трку мењају различити начини на пливање.
При слободно пливање пливач мож сам да избре како че плива. На такмичења се најчесто плива краул, затова што е брз и пливач мож за кратко време да преплива стазуту. Рућете се наизменично померају, док нођете брзо работе у водуту. Пливач обрча главуту на-страну ка узима ваздух.
При пливање на грбину пливач е обрнут с’с грбину према водуту. Рућете се наизменично померају, а нођете стално работе. Пошто му е лицето нади водуту, пливач мож полко да дише, ама не мож добро да види куде иде. Затова мора да знаје колко е близу до крај на базенат.
Прсно пливање има друђи покрети. Рућете и нођете работе у исто време, а телото иде напред после сваћи покрет. Важно е рућете и нођете да се померају како требе и у исто време.
Делфин е потежак начин на пливање. Двете руће се у исто време преврљују напред, док се нођете померају заједно. Телото се тегај како да е талас помера кроз водуту. За овова пливање требе бш снага и у-руће, у-нође и у-телото да се добро уједначе.
Мешовито пливање збира свата четри начина на пливање у једну трку. Пливач у тркуту плива делфин, пливање на грбину, прсно и слободно. Затова мора добро да знаје сваћи оди овија начини и да умеје млого брзо да прејде оди јед’н на друђи.
Такмичења у пливање се одржавају на различите дужине. Победник е онија пливач који како требе преплива стазуту и први стигне до циљат. Поред брзину, млого важан е и добар почетак, добро обртање на крај на базенат и да пливачат знаје како да распореди снагуту преко целуту трку.
Најпозната такмичења у пливање су на Олимпијсће игре и светска првенства. Кроз године су млого пливачи постали познати због големи успеси. Американац Мајкл Фелпс освојил е голем број олимпијсће медаље и јед’н е оди најуспешни олимпијци у историјуту. Познати пливачи били су и Марк Шпиц и Ијан Торп.
И Србија е имала големи успеси у пливање. Милорад Чавић освојил е сребрну медаљу на Олимпијсће игре у Пекинг 2008. годину, у трку на 100 метра делфин. На истете Олимпијсће игре остал е упамтен и по млого тесну борбу за златну медаљу с’с Мајкла Фелпса.
Пливањето се кроз длгу историју млого мењало, ама е остало спорт у који су важни знање, снага, брзина и упорнос. Оди једноставан начин да се човек креће кроз воду, пливањето се развило у јед’н оди најважни спортови на голема светска такмичења.
