На 6. октомбар 1915. годину бил е убав јесењи д’н. Иако е ратат трајал повише оди годину д’на, това се туја среду у Београд неје млого осечало. Бил е пијачан д’н, човеци су купували и продавали по градсћете пијаце, а ретко кој је дизал главу нагоре да види авијонити што су летели нади градат.
А после, негде окол два саата по-пладне, ко да се отворил пакао. На цел Београд почеле да падају бомбе. По нећи податци, на Београд су тија д’н испалене 30 иљаде гранате.
Тека е па почела голема борба на војскуту и човеци што су живели у главни град на Србију, против млого појаког аустроугарског непријатеља.
Београд се бранил цела четри д’на, ама су се некоје битће водиле још три недеље после това. Гранатете испалене из „Дебелу Берту“, тека су Немцити окали њините големите топове, проодиле су кроз Београдску тврђаву ко кроз желатин, а српсћити војници, што несу били навикли да се боре из ровови, ништа несу могли да направе.
Карађорђева улица, окол Кулу Небојшу, Доњи град и место куде е дан’с Зоолошћи врт, у јесен 1915. годину били су места куде су се водиле големе битће меџу онија што су бранили Београд и Аустроугарити што су доодили преко рекуту.
Млого крваве битће водиле су се на пругуту на Дорћол и на Голему и Малу Аду. Ка су на онија што су бранили Београд нестали метци, излазили су из ровови, нападали непријатеља с’с бајонети и бранили местото све док неје остал ни јед’н жив човек.
Аустроугарити су почели да преоде Дунав на 7. октомбар. Београд су бранили једва 16 иљаде борци, а това неје било доста да се покрије цел фронт. И онија што су могли да дојду у помоћ били су малко, ама наредбата е била јасна – непријатељат мора да се задржи девет саата, колко е требало да се главни дел оди српскуту војску повлече до Младеновац.
Београд су бранили сви! И човеци што несу били војници, а што су доносили на војницити чисте дреје и једење, млого пути су и сами узимали пушће и настављали да се боре место онија што су пођинули пред њи. Тека су правиле и женете, а имало е и млого деца.
У таквуја муку, на 7. октомбар, окол два и пол саата по-пладне, мајор Драгутин Гавриловић, командант на други батаљон оди десети кадровсћи пук, преди кафану „Јасеница“ на Дорћол, одржал е чувен говор за пукат и наредил да се Београд брани све док не остане ни јед’н жив човек.
Ка е после това српската војска пошла у напад, мајор Гавриловић е бил тешко рањен, а повише оди половину његови борци су изђинули. Аустроугарити су за малко били одбијени, ама крајат неје могал да се избегне.
Ночту на 8. октомбар Аустријанцити су наставили да преврљују још војску преко Дунав, а онија што су бранили Београд више несу могли да издржу њин напад. Голема борба завршила се на 9. октомбар, ка су се на зградуту на Стари двор резвиле аустроугарската и немачкта застава. Тека е почела окупација на Београд у Први светсћи рат.
Ка е видел колко су српсћити војници били храбри, главни командант на аустроугарскуту војску, фелдмаршал Аугуст фон Макензен, наредил е да се на Топчидер дигне споменик и на аустроугарсћи на српсћи војници што су изђинули у битћете за Београд. Тија споменик и дан’с стоји там и на њега на немачћи и српсћи језик пише: „Тува лежу српсћи јунаци 1915.“
Извор: Историјски забавник
