„Има д’на“ е једна оди песмете што ђу млого обичају боеми од постари до помлади по целу Србију. Ама, и онија што ђу често певају мож не знају причу како е настала, за човеци што ђу прославили, ама и за врску њу с’с Скадарлију и с’с једну – кавену!
Иако е реч за једну оди најпознате песме за кавену при нас, и за песму што ђу певали млого певачи на народну (и не само народну!) музику, како е настала романсата „Има д’на“ још е тајна.
Сигурно е дека песмата прошла кроз неколко промене преди да дојде до облик по који ђу дан’с сви знајемо и певамо, а и за њено порекло има барем две приче.
Кој е први певал „Има д’на кад не знам кво да работим…“?
По једну причу, песмуту е у једну кавену у Београд, шеесете године оди прошли век, чул Војислав Војкан Тасић од једну групу певачи оди Брач. На Војкана се допадла мелодијата, па ђу е одма кад се врнул дома малко дотерал, дописал некоји стихови и убрзо почел да ђу пева по кавенете у Скадарлију.
„Има д’на“ убрзо постала песма што ђу млого обичају онија што вечери и ночи проводили у чувену боемску четврт у Београд, а Војкан с’с њу најчесто почињал своје певања.
Фамилија на Војкана до дан’с тврди дека песмата е стара и дека има далматинско порекло, а Војкан ђу прерадил, прилагодил на дух на Београд и направил ову данашњу, познату верзију.
И другата прича казује дека е това песма за коју прави аутор не се знаје, ама њено порекло мисле да е у Шибеник. По овуја причу, песмуту „Има д’на“ прославил Миле Богдановић, што ђу први пут чул у Београд, ама оди нећи човеци из Шибеник.
– Песмуту „Има д’на“ први пут сам чул оди Душанку Калањ, познату водитељку на Телевизију Београд, на сусрет на човеци из Шибеник што живе у Београд. Фешта е била све до 1987. годину у организацију на Клуб на Шибенчани у Београд, у познати котели „Метропол“, „Мажестик“ и „Југославија“ – причал е он.
Чувени певач рече дека су му и друђи познати човеци из Шибеник, како Арсен Дедић и Мишо Ковач, потврдили дека е това народна песма из тија крај, ама дека се прва мелодија разликовала оди онуја што после постала позната по целу Југославију.
Миле Богдановић е 1968. годину снимил „Има д’на“ на плочу за ПГП, с’с оркестар на Душана Радетића.
– Отпевал сам ђу онако како сам ђу запамтил кад сам ђу први пут чул, с’с моји украси и с’с моју интонацију – оратил е он после.
Чувена кавена добила име по песмуту „Има д’на“
Од тегај па до дан’с песмуту „Има д’на“ певали су нећи оди најпознати уметници оди овија простори – Силвана Арменулић, Звонко Богдан, Дубравка Нешовић, Аца Трандафиловић, Љиљана Шљапић, Оливера Марковић, Даница Обренић, Екстра Нена, Кићо Слабинац…
Ама, колко е улезла у историју и у срца на човеци оди овија простори, најбоље показује дека песмата дала име на једну чувену кавену „Има д’на“ која е отворен у Скадарлију 1969. годину, а име добила бш по први стихови на овуја романсу што тегај била млого певана и слушана.
Песмата убрзо постала знак по који се познава овова место и сталан дел оди певање на сви што су ђу певали, на чело с’с Војислава Тасић. И не само това! Кавената „Има д’на“ имала и добре идеје, па издала и своју сувенир-плочу, што ђу само она текву имала меџу све кавене у Скадарлију, а имало и медаља-дукат с’с исто име.
И тека „Има д’на“ постала млого више оди једну „обичну“ песму! Постала мелодија што обележила цело једно време, једно доба, једно место, па и једну чувену кавену.
Извор: Историјски забавник
