Благоја звани Баге је возач аутобуса, крупан као да му је брат Павле Чутура.

Крупан а добар човек, волео је да седне у кафану и попије, да части, и да га часте.

Није мого никог да одбије, сваког је помагао од своје доброте.

Баге је деведесетих година возио аутобус, из Сурдулицу до село Мачкатица, око тридесетак километара удаљено село.

Један сељак из Мачкатице га је молио да му помогне нешто, Баге је прихватио, а сељак му рекне: „Баге да ми одвезеш краву сас аутобус у Сурдулицу. Можеш ти, молим те. Карава не може да пешачи тријес километра, ће се умори па не могу гу добро продам на пијац.“

Баге му рекне: „Нема проблема само да платиш карту за краву. И такој и буде. Сељак плати карту, а Баге вози краву, која је позади у аутобус и пет путника у предњи део аутобуса.“

„Ееее а видосте ли како крава погоди сва три степеника у аутобус, погледајте како излази из аутобус ко дама. Овој је крава.“ каже Баге „Боље погађа степенице но неки људи.“

Одломак из књиге „Фатио маглу“

Павле Искреновић, Владичин Хан