То је Момчило Моца из Буковицу. Еве шта је све радио.

С мотор ЕМЗ удари у камен и пробуди се на дрво 4 метра високо куде виси на грањку.

С мотор Томос 6 одлучија да иде пречице до дом, уместо по пут он ће по шуму. Паднија с мотор, а оно мотор преко њега, он преко мотор, тркаљали се дватријес метра. Кад је отишја дом а оно му жена падне у несвес кад га види крвавог, с ицепену главу на десет места. Поза кућу је седеја, праја се и мија да не поплаши децу онакој крвав.

На Видовдан кад се не ради он узне да коси, падне па сломи руку.

У Врање кад му намештали руку, онесвести се, стегне зуби и уапе језик. Једва га расвестимо сас шамари ударајући и воду сипувајећи.

Попија грешком воду пуну чашу, од сто пикавца што су стављали у чашу.

Удари комби с путници на мос, скрши скроз кола.

Удари тунел у Кржинце са стране, покушаја је да пробије још једну рупу. Скрши скроз кола.

Промаши мос на Мораву куде Кршевицу, па је летеја 30 метра. Кола се закачила на дрво.

И вика да су му вампири сисали пешес пута крв па је био у болницу у Сурдулицу више пут.

Неки му из кафану бацив Титову слику на вр Јелку, десет метра висока. Он се попеја па падаја с грањку на грањку.

Крава га на Власинско Језеро убола, па га дигла на главу, бацила га у језеро па и у језеро на њега рипнула. На ноге га беше тад и нагазила.

У кола му неки у 12 сати ноћу ставија мачку. Он си ушја у кола а мачка после два, три минута крене да рипа на задње седиште, а он изрипи из кола а кола удрише у продавницу. Банане и мандарине се разлетеле сто метра по цели пут.

У полицију је бија, приводили су га кад се шлепер од ауто пут сас банане окрене поред његову кућу. Банане пакети сви нестали. Нашла ги полиција пакети ал банане ги нема.

Од Нову годину више не пије, тели га утепају татко и мајка му, жена и деца па и снаја, баш на дочек. Што ли ги је правија.

У Будву се изгубија и у круг ишја, поред његову жену пролазија на плажу, а неје гу видеја, трипут. После питаја неку жену, знаје ли куде је гробје, а она га питала: „Што ће вам?“ А Моки одговорија:  „Па да рипнем у неку гроб. Изгуби се не могу да нађем стан само знам да је поред гробље.“

У војску кад је бија на стражу, наишло му магаре у ноћ, он викаја стој, а магаре неје стало, Па Моки баци пушку и побегне у касарну. Од тад више неје бија на стражиу, само је кувао кафу на Лазу.

Одломак из књиге „Фатио маглу“

Павле Искреновић, Владичин Хан