Водећи светсћи стручњаци мисле да че се 2030. (две илјаде и тријесета) година памти ко време кад вештачка интелигенциа више нема да буде само алат. По њино оратење, тегај че се рачуна ко нова врста на Земљу и мож скроз да промени друштво на човека.
Нова врста „че има све што има и човек“
Професор Бенџамин Росман од Универзитет Витватерсранд рече нешто што изненади мнођи да вештачката интелигенциа више нема да буде само „робот кој неје жив“, ко паметан телефон. Он рече да до 2030. (две илјаде и тријесету) годину мож да стане посебно биће, што че се рачуна ко човек и че има своја права.
Това би значило да вештачката интелигенциа више нема да буде само помоћник, него че добије способнос да делује на стваран свет, што преди човеци тура голем изазов како заједно да живе.
Нова дигитална влас и претња за демократиу
Истраживање што е направено меџу осам светсћи стручњаци показа дека има голема брига за будућнос на слободу:
Демократиата е упаснос: Пет од осам стручњака плаши се да че алгоритми и лажно направени видео сници доведу до това да човеци више не верују на информацие.
Губљење самосталнос: Шес стручњака упозоравају дека големе технолошће фирме или јаће државе че може да држу послабе земље поди своју влас преко АИ системи.
Судир на циљеви: Професор Стјуарт Расел од Беркли упозори на сценарио који мож да личи на онија из филм Матрикс, кад вештачката интелигенциа може да искључи човеци оди одлучивање ако ни се циљеви не поклапају с’с његови.
Образовање: Поважна питања него одговори
У свет кад АИ дава готов одговор за секунд, учење напамет више нема корис. Стручњаци се сложише: најважна вештина у будућнос че буде паметно мислење и да се поставе права питања.
Будућнос че припада на онија што знају да провере информациу и да управљају с’с технологиу, а не слепо да њу верују.
Док једни најављују да че дојде боље време и напредак, друђи упозоравају на „пуцање АИ балон“ и големо разочарање. Без разлику кој е у право, 2030. (две иљаде и тријеста) година че буде нулта тачка на нов однос меџу човека и машине.
Извор: Телеграф
