Почетак на прославу Кинеску нову годину свечано е обележен у Београд. Овуја годин е у знак на ватреног коња и почиње на 17. фебруар. Таја животиња симболизује енергију, лојалнос, снагу, брзину и покретљивос, што су, по оцену на амбасадора оди Кину у Београд, особине што описују и пријатељство на Србију и Кину.
Челично пријатељство, што у прошлуту годину наврши седамдесе године, може да се пореди и с’с особине оди годинуту на ватреног коња.
У деценијуту преди овуја, сарадња е додатно напредовала, а како каже кинесћи амбасадор, сарадња меџу две земље, осим у облас инфраструктуру, развија се повише и окол нове технологије.
„Година на коњатога има млого симболику. Коњат е животиња што ђу обичају и Срби и Кинези, и човеци по цел свет. Он претставља оданос, храброс, снагу, брзину и племенитос – све су това добре особине. Особине које има коњат, с’га ни требу повише него ли преди, и за това очу да узмем наше челично пријатељство за пример, јер мислим да оно има симболику на коња, посебно кад се гледа напредак меџу наше две земље“, рече Ли Минг, амбасадор на Кину у Србију.
Пролећни фестивал се одржава повише оди 2.000 година
Пријатељството још повише јача режим без визе, али и осам авио-линие без преседање.
“ Пролећни фестивал е кинесћи обичај од давнина, што траје повише оди 2.000 година. С’га то е фестивал што га обичају и прате човеци по цел света. За време празници, Кинези користе одмор оди седам д’на, који почесто проводе с’с породицу си. Мислим да е и ово разлог зашто смо с’га овде, јер српсћи народ и кинесћи народ су чланови оди једну породицу“, рече професорка Сју Чен на Институт Конфуције у Нови Сад.
Уочи на Кинеску нову годину, у знак на добри односи меџу Србију и Кину, донета е одлука да Центар за Појас и пут прерасте у Центар за кинесће студије.
„Нека нам година на ватреног коња донесе нову енергију, смелос за нове идеје и снагу да заједно градимо мостови за слогу и пријатељство. Нек ово буде година оди напредак и добри сусрети“, рече Ивона Лађевац оди Институт за међународну политику и привреду.
Датум на Кинеску нову годину се мења сваку годину, јер се одређује по лунарни календар. Прослава траје окол две недеље и завршава се с’с Фестивал лампиона.
Извор: РТС