Организација Уједињене нације за образовање, науку и културу (УНЕСКО) казала е у суботу, на Д’н за матерњи језик, да се у свет орати окол седам иљаде језика, ама језици полк нестају и све су помалко различни.

Овуја годину УНЕСКО е поновил да језици млого требу за образовање и за длг развој, јер преко њи човеци уче, орате и учествују у друштво.

УНЕСКО рачуна да у свет има укупно 8.324 (осам иљаде триста двајес и четри) језика што се орате и што су знаковни, оди њи окол 7.000 (седам иљаде) још се користи.

Како е пренел белгијсћи јавни сервис (РТБФ), нећи језици с’г имају само по неколко десетине човека што ђи орате, па су на ивицу да нестану. А оди другуту страну, неколко језика има повише по свет и на њи орати најголем дел човеци.

Окол двајес језика е матерњи језик за повише од 3,7 (три зарез седам) милијарде човека, што е скоро пола оди сви човеци по цел свет.

Ама то како се језици реде мења се, према тој куде како се рачуна.

Кад се гледа кој ђи орати оди матерњи језици, мандаринсћи е на вр, а по њега иду шпансћи, енглесћи и хинди.

А оди другуту страну, ако се рачунају и човеци што орате друђи језик (што неје ни матерњи), енглесћи језик, што и неје чудо, највише се користи, с’с окол 1,5 (јед’н зарез пет) милијарде човека, преди мандаринсћи и хинди. Францусћи е на шесто место.

Таја разлика е важна: нећи језици су главни не зато што се најчесто преносе од кад се некој роди, него зато што преко њи иде светска економија, високо образовање, дипломатија, наука и дигитални свет, преноси белгијсћи јавни сервис.

Филип Хамби, професора социолингвистике на Универзитет у Лувен, рече да е кључ у тој зашто језик служи – основа на језик е алат за орату.

Да га кажемо овака: језици не изумиру зато што човеци престану да ђи обичају, него зато што оди њи има све помалко корис по друштво.

„Користимо језици што ни давају да се изоратимо с’с човеци с’с који очемо да си оратимо“, рекал е Хамби.

Това интересовање може да буде по своју вољу, куде човек оче да има повише прилиће, или мож да буде на силу, посебно куде е некој владал над друђи, како што беше у време на колонијалну еру.

Това може да буде и врзано за школу: кад језик стане језик за наставу, за управу или за тржиште, он добија поголему тежину, додал е белгијсћи јавни сервис.

Извор: Н1