Речи имају длбоко значење, млого су важне. А најважно на овија свет е да имамо једни на друђи кво да си оратимо, рече за Нова РС Енес Халиловић.

Награда „Београдсћи победник“ веч има големо име. И сам сам сведок колко значи таја награда. Зашто? Не знајете колко сам у д’ни што минуше добил честитће како добитник на „Београдсћи победник“ и колко све това испратише медији, колко реакције имаше. Това е голема награда за мен и примил сам ђу с’с радос. Стварно ми млого значи – рече Енес Халиловић, пети добитник на награду за најбољи роман „Бекос“, што му ђу дан’с уручише у Библиотеку на град Београд.

Пошто млого човеци, од како излезе „Бекос“, мислише да че романат добије бар једну награду, питамо Халиловића колко су му очекивања оди друђи човеци правила притисак.

Трудим се да млого не обрчам пажњу на претпоставће или очекивања оди друђи човеци. Зашто? Ја требе да работим това што знајем и што могу, а за това што зависи оди друђи не требе млого да си му мислим. Има убаве књиђе, и добро е да писци буду наградени, да ђи некој спомену, да се на сваког даде бар некаква важнос. Вала Богу што сам и ја у тија круг на писци што за животат добију некакву награду. Значи това…

Роман на Халиловића беше јед’н од окол деста романи објавени у Србију у прошлуту годину. На питање зашто писци толко пишу у овја тешка, кризна, па и мрачна времена, писац рече:

Човеци не могу једни без друђи. Човек тури човека на своју си рану. А како е това најлесно? Па, најлесно е преко речи. Јер речи имају длбоко значење, речи су млого важне. А најважно на овија свет е да имамо једни на друђи кво да си оратимо. Сви знамо колко е у усмени говор тија први контакт важан меџу човеци. А пошто не можемо на сви да си изоратимо причуту, онда ђу штампамо, па остаје и за будућнос – рече Халиловић.

Писац поново орати за Нова РС, онова што веч рече на свечанос кад доби признaње „Београдсћи победник“, како бш требе књиђе да зближе човеци, това значи, онија што нешто знају и онија у светат што се за нешто питују:

Мислим да е това изводљиво. Сви се боримо за некакво идеално друштво, ама че видимо куда овија свет иде. Важно е само да човек остане човек. Све друго че си буде.

И онда си само иде питање колко е дан’с тија што могу да се назову – човеци?

Има ђи све помалко у проценат, ама повише у број. Че видимо каква времена ни дооде, а ја се надам да че ни уметнос помогне, да издржимо овија свет у који живимо – рече на крај Енес Халиловић.

Извор: Нова РС