Преображење Господње, јед’н оди големи ришћансћи празници, Српска православна црква обележува на 19. авгус.

Овуја годину празникат пада у среду, а у народ га кроз векови прате млого обичаји и верувања. Једно оди најпозната казује дека се оди Преображење „преображава и гора и вода“ и дека природа полк почиње да најављује дека дооди јесен.

По народно предање, оди овија д’н лишће почиње да мења боју, ночњам постаје посвеже, а водата поладна. Оди това е настало и вееруање дека после Преображење више не требе да се купе по реке.

На Преображење никако не ваља да се спи преко д’н

Једно оди најпозната народна верувања врзано е бш за спање.

Верувало се дека на Преображење не требе да се спи преко д’н, затова што кој тегај дремне, че буде поспан и дремљив целу годину.

Казувало се и дека на овија голем празник не требе да се вика, да туга не би пратила човека, нити да се цел д’н проведе у кавену и весеље, затова што се верувало дека онова кво човек работи на Преображење мож да му „прејде у навику“.

Наравно, овова су народна верувања и обичаји, а несу црквене забране.

Закво се на Преображење једе грозје?

Преображење пада за време на Великогоспојински пос, па се и празнична трпеза спрема по правила на пос. У народат е посебно укорењен обичај врзан за грозје.

По старо верување, грозје не требе да се једе преди Преображење. На сам празник грозје се носи у цркву да се освети, а после се први пут једе и дели на укућани.

У нећи крајеви на Србију на овија д’н брали су и лешници, па су ђи чували преко годину, затова што се верувало дека имају лековиту моћ.

„Преображава се гора и вода“

Преображење е у народну традицију било како некаква граница меџ лето и јесен.

Оратило се дека се тегај „преображава лис у гору и камик у воду“. Д’нови постају пократћи, јутра и вечери посвежи, а природа полк почиње да мења свој изглед.

Било е и необично верување дека се у глуво доба ночњам преди Преображење небо три пут преображава. Кој би видел тија тренутак, по предање, требало е да га сачува за себе.

Кво у ствари славимо на Преображење?

Иза млого народни обичаји стоји млого поважно ришћанско значење на празникат.

Преображење Господње потсеча на догађај ка се Исус Христос на гору Тавор преобразил пред апостоли Петар, Јаков и Јован и показал им своју божанску славу.

Затова главно на празникат неје у сујеверје, нити у стра дали нешто „сме“ или „не сме“ да се работи, него у духовну промену на човека, веру, молитву и жељу да будемо бољи.

Извор: НСуживо

Фото: Википедија