Јужна Кореја за кратко време направила добар систем за обнављање и правење енергију оди ђубре. Оче да буде и партнер с’с Србију, затова што тек почиње тија процес, има све кво требе што мож доста да намањи увоз на струју и грејање.

Због кризу с’с енергију што је заватила цел свет и проблеми с’с снабдевање на навту и гас, све повише државе се обрчају на горивото оди биљће и ђубре. Бш таја тема била у сред на оратење на светску конференцију у Јужну Кореју, куде се још оратило и за сарадњу с’с Србију.

Директорка на удружење „Биогас Србија” Лидија Зелић, рече дека Јужна Кореја развија гориво оди биљће ко дел оди поширок, добро ускладен систем за енергију.

„У превоз највише се користи биодизел, а биогас оди ђубре има најголемо значење, с’с њега се прави енергија и у исто време се среџује и ђубрето”, каже Зелић, и додава дека систем за енергија у туја државу е много разноврсан“.

Додава дека Јужна Кореја направила убаву равнотежу с’с енергију, у исто време развија и нуклеарну енергију и извори што се пак обнављају. Окол тријес посто струја се добива оди нуклеарку, а у исто време млого се работи и на биогас, ветар и водоник.

Искуство оди Јужну Кореју показује ни дека за развој на енергију требе све да е добро поврзано и уредено.

„Енергијата не мож да се прави с’с по једно решење. Требе си све да е поврзано и ускладено”, рече Зелић. Додаде дека е важан добар план, као и голема подршка оди државу.

Иако Јужна Кореја увози млого гориво, успела е малко по малко да не буде толко врзана за друђи, затова што има добро направен систем за енергију.

Има млого могућнос за сарадњу меџу Србију и Јужну Кореју, највише окол биогас и како да се среди ђубрето.

„Можемо да работимо заједно, да размењујемо знање и искуство, ама и да се улага, најпрво кроз манечће пробне работе што че покажу како њин начин мож да се направи при наши услови. Сарадња с’с друђе државе неје само избор – с’га ни бш требе ”, рече директорка на „Биогас Србија”.

Она орати дека е Јужна Кореја јед’н оди најбољи пример како се ђубрето убаво мож среди и пак искористи. За кратко време оди земљу што се развија станула једна оди најнапредне у технологију.

„Това неје било само развој на индустрију, него и како да се работи с’с това што се има. Обнављање на ђубре е на голем ниво, а биогас највише се прави оди ђубре из град, и од рану”, објашњава Зелић.

Каже дека Србија има добру прилику за развој на биогас, највише у пољопривреду. Има остатци оди жетву, стајњак и ђубре оди прехрамбену индустрију – това е све што требе да се искористи.

„Ама за с’га дел на биогориво е малечак. Ми смо тек на почетак, а ка е у питање биометан – још несмо ни почели”, рече Зелић.

По процену, Србија би могла да замени до 35 посто оди увоз на природан гас, ама за това требе добри закони и ред како да се све работи.

По цел свет, све повише државе повећавају колко користе биогориво. У Европу најнапред су Немачка, Француска, Италија и Данска, а важну улогу имају и Шведска и Холандија.

Србија, како каже Зелић, прати това и веч сарађује с’с Немачку, што е најјача у биогас. С’га у Србију има 45 места куде се прави биогас, а још 55 се праве.

Тија дел е веч развијен, ама још немамо места куде да се прави биометан. Највише корис има оди биогас, а најголема корис оди биогориво су почиста околина и повише енергија.

„Најголема корист е што се смањује лош ваздук, ђубрето се боље уреди и мање се зависи оди увоз на горивото”, закључи Зелић.

Извор: РТС