Народна библиотека Пирот д’нас беше домаћин на доделу на прву награду, „Слободан Џунић”, с коју е за роман „Сејач” у издање „Агора” награден књижевник Небојша Лапчевић. Награду дава Народна библиотека Пирот с’с подршку од Министарство на културу и Град Пирот.
Скоро уведена награда носи име, Слободан Џунић, писац, Пироћанац, који се родил 1921. (иљадо деветсто двајес и прву) годин у село Темска, и који е за живот објавил десет збирће приповетће, девет романа, једну књигу с’с лирску прозу и поезију. Његов роман “Ветрови на Стару планину”, објавен одма после његову смрт 1998. (иљадо девесто деведесе и осму) годин, д’нас се сматра за јед’н од главни фантастичани романи у српску књижевнос.
Директорка на Народну библиотеку Пирот, Бојана Ћирић, рече да, иако е опус од Џунића млого значајан, он је пак остал мимо заслужен фокус од шири читалачћи круг, а и од стручан дел у јавнос. Народна библиотека Пирот, на награду даде име Слободан Џунић, с’с жељу да ода поштовање и час на човека што остави длбок траг као писац, наш суграџанин, да истакне његов допринос на српску књижевнос, да га памтимо и да покаже ауторе који се с’с своја дела за на век уписују у нашу културу.
На доделу присуствова и Марија Џунић Дрињаковић, черка на Џунића, која нагласи да е позициа на Слободана Џунића у српску књижевнос остала у чудну несразмер у односу на вреднос на његово дело, ама каза и да, можда е бш д’нас, с’с доделу на награду што носи његовото име, почело једно ново раздобље.
Жири у састав др Слађана Илић, Милош Соколовић и проф. др Данијела Kостадиновић, прецедница на жири, каза да е одлуката била једногласна. Прецедница на жири каза да е роман „Сејач“ заснован с’с јасно профилисан спој на иконично, поетско и епско у израз, као и библијска симболика и митопоетизоване слиће на Троморавље као сакралан простор.
Најпосле, добитник на награду, Небојша Лапчевић, обрати се на присутне с’с беседу коју назва „Читање на зрневље и тканице на Стару планину”, у њу, поред остало каза:
“Час ми је што сам д’нас у Пирот, град с’с традицију на лепе приче што иду од колено до колено од онија што ђи зборе. Гласници са Стару планину донесоше магичну вес, читам ђи од тканице на ћилим и плну трпезу на Понишавље. Ангел птица долете и зрно од Џунића, спушти у саксиу на моју терасу. Почиње прича… Слободан Џунић често служи се с’с говор басне, филозофеме, загонетће и формуле, с’с који праји ликове. Свето и честито писал своје поднебесје: „Виноград Господњи”, „Пагани”, „Медовина”, „Ветрови на Стару планину”, збирће прича „Глади”, „Иза сунчану страну”, “Kусидол“, “Свитац у свемир”, чувал свој молитвен запис, храс и тајанствен све-свет. Това е заправо дрво на животат које мож да е бш на Стару планину. Стварал своје богове, веснике, свет позади сунчану страну, стада у поља, чопори и гробишта, богомоље, браништа, вододелнице и шибови поди камик. Такве су и праслиће на Троморавље у роман “Сејач”. Това је Џунић и мој Макондо. Ако је Орхан Памук могл да добије „Музеј на невинос” у Истанбул, онда че је Слободан Џунић вечан стваратељ на музеј без зидове „Ветрови на Стару планину”, јер магичнете речи че помере планине”, рече Лапчевић.
Програм на свечануту доделу употпунише пијаниста Јован Ашковић, који изведе две композиције од Брамс, док је глумац на Народно позориште Пирот, Александар Алексић орати дел од награџен роман.
Извор: Пиротске вести
