И боровницете и грозјето су добре да се шићер у крв не мења млого, ама онија што се разбирају у исрану орате да једно оди теја две воћке има малечку преднос.

Ка се орати за шићер у крв, мисли се на това колко шићер, који се ока глукоза, има у крвту у некоје време, преноси Eatingwell.

„Глукоза ни требе да мож да работи мозакат, мишићити и друђи органи, ама ако е шићер у крвту длго време повишен, мож да дојде до здравствени проблеми, нарочито при онија што имају дијабетес“, орати Каролин Томасон Бан, стручњак за исрану за човеци с’с дијабетес.

Ка шићер у крвту преко д’н млого рипа и пада, това мож лоше да утиче на снагуту, расположењето и на това како тело прераџује једење.

За воћето се често лоше орати затова што у њега има шићер кој се ока фруктоза. Ама ка једемо различиту рану у коју има шићер, шићер у крвту не диза се оди свако једење исто.

„У цело воће има влакна која успоравају како тело прераџује једење, па шићер у крв мож да се диза полка, а не наједнуш, како ка се једе нешто у кво е додаван шићер, а има малко влакна“, објашњава Бан.

У воћето има и антиоксиданси, за који е показано да мож да помогну да шићер у крв остане на здрав ниво.

Грозје и боровнице су две врсте на воће које човеци млого једу, ама мож се питате које е подобро да шићер у крв не рипа млого. Питали смо онија што се разбирају у исрану како свако оди њи утиче на шићер у крв и како е подобро да се једу.

Боровнице и шићер у крв

„У боровницете има угљени хидрати и природан шићер, па ка ђи једемо, шићер у крв че се малко дигне“, орати Бан. Ама у њи има и влакна, а ка се упореде с’с друго воће, у исту количину боровнице има помалко угљени хидрати.

У једну шољу боровнице има 84 калорије, 22 грама угљени хидрати, 15 грама шићер и четри грама влакна.

Влакната успоравају колко брзо једење излази из желудац, како се угљени хидрати разлагају и како глукоза преоди у крвту. Затова, ка се једу боровнице, шићер у крв нече да рипне тек тека нагло како ка се пије сок оди воћето, у који често нема довољно влакна.

Испитувања показују дека боровнице и друго ситно воће могу да помогну да се шићер у крвту одржава како требе, орати Вандана Сет, стручњак за исрану која за човеци с’с дијабетес.

„Ка су научницити прегледали и упоредили резултати оди повише испитувања, видели су да су при човеци с’с дијабетес, који су јели боровнице или бруснице, дека су били подобри резултати за шићер у крв на гладно и за HbA1c, који показује колкав е бил шићер у крв у последња два до три месеца“, орати она.

Боровнице помагају да се шићер у крвту одржава како требе и затова што у њи има посебна биљна једињења која се окају антоцијанини. Това су јаћи антиоксиданси који на боровницете давају онуја њину тмноплаву боју.

Они помагају да се у телото смање упале и штета коју праве штетне материје. Испитувања показују и да тија антоцијанини утичу на това како се угљенити хидрати разлагају, па мож да смање колко глукоза преоди у крвту.

Грозје и шићер у крв

У грозје има повише шићер, а помалко влакна него у боровницете. У једну шољу грозје има 125 калорије, 29 грама угљени хидрати, 25 грама шићер и 1,4 грама влакна.

Тека да, ка се упореди једна шоља грозје с’с исту количину боровнице, повероватно е да че оди грозје шићер у крвту побрзо и понагло да се дигне.

„Ама и грозје е воће које има млого корисне материје. У њега има влакна, вода, витамини и корисна биљна једињења, па нема закво да га не једете само затова што у њега има природан шићер“, орати Бан.

Затова е важно да се грозје једе заједно с’с друго једење у које има млого влакна, беланчевине или масти, да шићер у крвту не рипне нагло.

Како и боровнице, и црвено и љубичасто грозје имају онија антоцијанини, а у кожицуту на свакоје грозје има и по малко ресвератрол, још једно јако биљно једињење.

„Испитувања на грозје и производи оди грозје показују дека они мож да помогну ка тело не реагује како требе на инсулин. Ама резултати за шићер у крв на гладно и за HbA1c несу у сва испитувања исти. У млого испитувања научницити су испитували производи оди грозје, а не свеже грозје“, орати Сет.

Ипак, додава она, грозје мож да се једе и да буде дел оди исрану која помага да шићер у крв не рипа и не пада нагло.

Које воће е подобро за шићер у крвту?

Ка се орати за това како да се шићер у крвту одржава и да не рипа млого, онија што се разбирају у исрану давају малечку преднос на боровницете.

„У њи има малко повише влакна и помалко угљени хидрати него у грозје. Осим това, има и повише испитувања у која се гледало како ситното воће утиче на шићер у крв“, орати Сет.

Ама това не значи дека грозје неје добро или да не требе да га једете.

„Разликата меџу теја две врсте воће неје млого голема ка се погледа колко утиче све што изедете за једно једење, колко сте изели и с’с кво друго сте јели воћето“, орати Бан.

Она орати да повече Американци преко д’н не једу толко воће колко се препоручује. Испитувања показују да онија што једу воће могу да имају помалку опаснос да добију дијабетес тип 2. Осим това, човеци који сваћи д’н изеду од једну и пол до две шоље воће имају помалку опаснос да умру оди болће које длго трају.

„Најважно е колко воће изедете, с’с које друго једење га једете и како вашто тело реагује ка глукозата у крвту почне да се диза“, орати Сет.

Извор: Н1