Ћиша на голем празник се гледа како знак за сушну годину, а ка е ведро и слнчано време, това е знак за родну годину.

Српска православна црква слави на 6. мај Светог Ђорђа или Џурџевд’н. Млого фамилије тија д’н славе ко крсну славу, по нећи градови се праве вашари, а празникат прати млого обичаји. Једно народно верување врзано е за времето.

Како е најавил Републичћи хидрометеоролошћи завод, јутре че у сви делови на земљу буде слнчано, у торник пре подне повише че греје слнце, а после подне и навечер малко облачно. Оди среду, ка се слави Џурџевд’н, че се смењује слнце и облаци, а на некоја места че има и кратка ћиша или пљусак с’с ретку грмљавину.

Ка на Џурџевд’н загрми, това се гледа како лош знак и значи дека нема да буде родна и лоша година. Посебно се това односи на земљу и стоку. Орати се дека грмљавина значи да че род пропадне.

Народ орати и дека на Џурџевд’н се јаве вештице и друђе зле силе. Затова су некад сељаци палили голем огањ да се сачувају и они и село. У нећи крајеви и дан’с у ноч преди Џурџевд’н чувају посејану пченицу и жито, затова што се верује дека бш тегај некој мож да „обере њивуту”, това значи с’с враџбине да пренесе род у своје си.

Обичаји су врзани и за сам празник, ама и за д’н преди Џурџевд’н. Бш преди 6. маја, домаћица тури у једну посуду с’с воду разне пролећне травће, па одма додава: дрен, па по њег здравац, и на крај грабељ и црвено јајце – чуваркућу што е остало оди Васкрс; после, това се тура поди ружу у двор да тека преспи. Ујутро се сви редом умивају с’с туј воду:

деца – да буду здрава како дрен

девојће – да се момци „тепају“ окол њи

постари – да ђи служи здравље

домаћин – да му е кућа сигурна

На Џурџевд’н требе да се дигне порано и рано сабајле да се излезе у пољето куде се беру цвећетија и друђе травће. Цвећето за Џурџевд’н е: ђурђевак, млечика, маслачак, и оди њи требе да се исплету венчићи с’с који се ћите врата на авлију и на кућу. Това се прави да година и дом буду родни, па се у народат орати: „Да има здравље, плод и род у кућу, у поље и у тор”. Овија венчићи требе да стоју на вратата целу годину, све до друђи Џурџевд’н.

У нећи делови на Србију, док беру цвећетија, девојће и момчетија се гачкају с’с травку што се лепи. Това е коровска биљка, на коју е стаблото право или малко легло, а листови на вр су лепљиви. Ако ти се допада некоје момче или девојче требе да врљиш туј биљку на њег или на њу, па ако се залепи, това значи дека че се и он или она „залепи за теб”.

На Џурџевд’н се оди леску праве крс: једна гранка се расцепи с’с нож, па се кроз њу провлече друга и тека се направи крс што се тура на кућу и на њиву, затова што се верује дека он чува од громови и од зле силе.

Још једно дрво има посебно значење, а това е граб. Ка налетиш на граб у шуму, док береш ђурђевац, требе да се заљуљаш на грануту, да ти се симпатија „граби” за теб. Поред това, с’с гранчице оди граб момци и девојће ћите куће и капије на Џурџевд’н, да полк најду мужа си и жену си. Наравно, бере се и ђурђевац.

На Џурџевд’н требе да се дигне порано и не ваља да се спи преко д’н. Ако това направиш, мож глава да те боли целу годину. Ама народ си има и затова лек, ако ти се деси да задремеш, на Марковд’н, на 8. мај, требе да спиш на истото место, па че те пројде болката.

Момчетија у поноч отиду преди куће на девојће што њи се допадају, па њи стурају капије и однесу ђи негде далеко, те направе муку на родитељи што после мора да ђи траже по селото. Затова се верује дека че се девојка удаде туја годину.

Обичај е и да жене и девојће навечер донесу дома воду оди воденичко коло. У њу се турају разне травће, а највише селен, па се на Џурџевд’н с’с туј воду умивају, да оди њи отпадне све што не ваља.

Извор: Новости