Од како се појави вештачка интелигенција, што одговара ни на све што ђу питамо млого брзо, ама за коју пак има сумља да ли може да њу се увек верује, поремети се навика да се иде на Википедију, што е извор на знање, како преноси Белгијска радио-телевизија на француску заједницу (РТБФ).

Википедија постоји веч двајес и пет године, како онлајн енциклопедија куде свакој мож да пише и да исправља. За разлику оди штампане енциклопедије, све се држи на голему заједницу волонтери што се труде да чланци буду како требе, поуредни и добри.

Дан’с се појави нов проблем. Млого човеци прво траже одговори оди вештачку интелигенцију, па немају ни зашто да иду на Википедију. Проблем е што сајтат живи зато што га држу добровољни прилози, паре оди човеци.

Ка ђу помалко човеци посечују, тегај има помалко подршку. Без парете не мож да се држу чланцити што ђи по мрежуту има окол милијон.

Ама пак, вештачка интелигенција неје без грешку. Она меша информације оди свуд: некоје су тачне, некоје несу. Циљ њу е да даде брз одговор, а не да све увек проверава.

Википедија се, оди другуту страну, држи на човеци што работе, зборују, исправљају и додавају докази.

Чудно е све това, ама вештачка интелигенција у ствари користи Википедију. Зато јој тија сајт требе, без њег не мож да иде напред и да се развија.

Ама ипак остаје си златно правило – било да е на Википедију, било вештачка интелигенција, поважно е да се види одкуде је и да ли е тачно.

Извор: Н1