Голф е спорт у који играчи с’с посебне палице ударају малечку лоптицу и гледају да ђу с’с што помалко ударца укарају у рупу. За овуја игру неје најважно кој има најголему снагу, него кој умеје добро да удари лоптицуту, да погоди правац и да види колко е далеко рупата. Голф се најчесто игра надвор, на големи, нарочито уредени терени.

Какв е теренат и с’с какво се игра

Голф терен обично има осамнајес рупе, ама има и терени с’с девет рупе. Свака рупа има свој почетак, оди куде играч први пут удара лоптицуту и свој крај, дека требе да ђу укара у рупу. Окол рупуту е трава ниско покосена, а това место у голф окају грин (green).

По теренат има и песк, дрвеће, вода и места дека е травата повисока. Све това мож да смита на играчити и да њим отежа да стигну до рупуту.

За голф се користе различите палице. С’с једне се лоптицата удара надалеко, а с’с друђе се полка и пажљиво укара према рупуту. Сваћи играч смеје да носи највише четрнајес палице док игра једна игра.

Лоптицата е малечка, тврда и најчесто бела. По њу има млого ситне удлбине, које помагају да боље лети кроз ваздук. Рупата у коју требе да улезне лоптицата широка е окол десет зарез осам сантиметра.

У голф е најважно да играч с’с што помалко ударца укара лоптицуту у рупу. На почетак он ђу намести на одредено место, удари ђу с’с палицуту и гледа дека че падне. После иде до њу и удара ђу па, све док ђу не укара у рупуту.

Обично мора да игра оди место дека се лоптицата зауставила. Лоптицата мож да се премести само ка правила това дозвољавју.

За сваку рупу понапред е одредено колко ударца требе да буду доста за доброг играча. Това се ока пар (par). Најчесто има рупе за три, четри или пет ударца.

Ако играч укара лоптицуту с’с јед’н ударац помалко оди одредени број, това се ока бирди (birdie). Ако му требе два ударца помалко, това се ока игл (eagle). Ако направи јед’н ударац повише, това се ока боги (bogey).

Посебно е ретко да играч оди први ударац погоди право у рупуту. Това се ока хоул ин ван (hole-in-one) и това е бш голем успех.

Кој побеџује

Ка се игра голф, могу да се збирају сви ударци који е играч направил на свете рупе, а додавају се и казнени ударци ако е прекршил некоје правило. Кој на крај има најмалко ударца, тија е победил.

Мож и друкче да се игра. Тегај се за сваку рупу гледа кој е с’с помалко ударца укарал лоптицуту. Тија е освојил рупуту. Побеџује онија кој е освојил повише рупе, а друђи више не мож да га стигне.

У овуја игру мора да се поштују правила. Не смеје да се смита на другог док удара лоптицуту, мора да се пази да некој не буде повреден и да се не поквари теренат.

Млого е важно и да играч буде поштен. Он често сам броји своји ударци и сам мора да каже ако е прекршил некоје правило.

Оди куде е дошл голф

Голф, какв га дан’с знајемо, развил се у Шкотску још у петнајести век. Одека се полка раширил по друђе европсће земље, па по Северну Америку и по остали свет.

Дан’с се голф игра у млого земље. Има играчи који зараџују оди голф, који се такмиче на големи турнири, ама има и човеци који га играју само за задовољство.

Меџу најпознатији турнири су Мастерс (The Masters), Отворено првенство на Сједињене Америчће Државе (U.S. Open), Отворено првенство Велике Британије (The Open Championship) и ПГА шампионат (PGA Championship). Това су четри најважна турнира у мушћи професионални голф.

Голф се први пут играл на Олимпијсће игре 1900. годину у Париз, а после и 1904. годину у Сент Луис. После това га повише оди сто године неје имало на Олимпијсће игре. Па се врнул 2016. годину, ка су игрете биле у Рио де Жанеиро, у Бразил.

Закво е голф посебан спорт

Голф могу да играју и помлади и постари човеци. За њега требе стрпљење, мирна рука, добро око и мозак да играч знаје куде требе да удари лоптицуту и колко јако.

Док играју, човеци пешћи оде по теренат, крећу се и проводе време на чис ваздук.

Голф неје игра у коју побеџује онија који најјако удари лоптицуту. Побеџује онија који умеје да погоди куде требе и да с’с што помалко ударца укара лоптицуту у рупу.