Овова мож да буде и најава за концерт, ама и прича за једну музичку групу што у онова време показа кво е права музика. Песме њи још оди први албум постадоше уметнос, а они, колко да беоше познати и колко њи се продаваше плочете, никад не постадоше само певачи за лку и обичну забаву. Него увек беоше дел оди нашту културу. Најпрво песмете њи, ама и они сами постадоше дел на одрастање на једну генерацију. После улезоше и у општу културу, а дан’с се с’с големо поштовање на њи гледа како на дел оди нашту националну културу – понајвише у рок музику.

„Галија”, једна оди најголеме српсће и југословенсће музичће групе, што се основа у Ниш 1976. годину, че одржи концерт у свој родни град на 30. маја на Летњу позорницу у Нишку тврђаву, затова што славе 50 године од ка почеше да работе.

А почетакат њи беше врзан за кавену. Добро се знаје дека кавена код Срби неје била само место за пијење и песму, него нешто млого повише. Тека беше по целу Србију, по свакојако место и свакојако ћоше, ама понајвише по југ, куде без кавену малко кво мож да пројде.

Постари човеци из Ниш орате дека и Стеван Сремац бш у једну кавену насред нишку калдрму смисли како да се направи Нишко народно позориште 1887. годину. Затова неје грешка ка човек рече дека кавена у Србију можеше све – чак и позориште да направи. Ама да позориште направи кавену, това још никој не записа.

Једну текву кавену, с’с име „Галија”, основа 1938. годину Вучко Митровић, стра јунак из Големити рат. Кавената доби име по францусћи брод „Gallia”, што 1916. годину потону, а с’с њега превозеше и српсћи војници за Бизерту. Оди укупно 2.350 човека на бродат, живи остадоше тек окол 600, а меџу њи беше и Вучко Митровић. За спомен на тија догађај и у час на Митровића и на човеци што ратоваше с’с њега, и д’н-дан’с на улазна врата оди кавенуту стоји голем знак и на српсћи и на францусћи језик.

Кавената „Галија” седамдесете године беше место куде се збираше књижевници, сликари и онија што свирају рок. Редовни гости тегај беоше и браћа Милосављевић, Ненад и Предраг, што на групуту, што поче бш тува да работи, дадоше име по кавенуту. А све после това постану рокенрол, историја и легенда на градат.

За 50 године група „Галија” издаде 16 албума и неколко сабране плоче с’с повише оди 150 њине песме. За музикуту њи орате дека е убав рокенрол, што спаја добре свирће и речи.

Покрај Ненада Милосављевића, што беше главан у групуту и прави музикуту, и постарог брата му Предрага, што написа најголем дел на текстови за групуту, кроз „Галију” за овеја деценије пројдоше млого познати свирџије.

Онија што су дел на групуту у последње неколко године и што че свире преди публикуту у Ниш су Бобан Павловић, Драгутин Јаковљевић, Славиша Павловић, Иван Илић, Горан Антовић и разбире се, браћа Милосављевић. Концертат на Летњу позорницу што ђу скоро средише у Нишку тврђаву, че буде на 30. маја, и че почне у 8 саата увечер.

Оваја „Галија” ни после педесе године не потону. Повише оди това, у овова време ка е лоша музика, ама још и полоши укуси и свакојака некултура, постану нешто млого повише оди обичан брод за спасавање. Постану права Нојева барка.

Извор: Политика