Према последњи податци на Републичћи завод за статистику, у Србију поди крушће које раџају има окол 5.700 ектара, а сваку годину се набере окол 52.000 тоне. У просек се с’с јед’н ектар набере нешто више оди девет тоне, ама има големе разлиће од годину до годину и зависно оди това како се крушћете гаје.

За 2026. годину још нема коначни званични податци колко е крушће родило у целу Србију, ама онова што се види по њивете и воћњацити показује дека у овуја годину род бил млого различит. У чачансћи крај онија што гаје крушћете орате дека е виљамовка бш слабо родила, највише због мразеви што беоше на-пролет, ама и затова што е прошлуту годину родила млого добро, па оваја година има помалко род. Додатну штету у нећи воћњаци направил е и град.

Јед’н човек из Бањицу код Чачка, који гаји крушће на окол пет ектара, овуја годину набрал е окол 27 тоне, а прошлуту годину имал е окол 80 тоне. У тија крај голем дел оди виљамовку оди давно иде за прераду, највише за правење раћију, а јед’н оди најголеми купци е предузеће „Таково“. Оди това предузеће казују дека оваја годину нема да има довољно домаће крушће за све што њи требе, па размишљају да најду и крушће из иностранство.

Ама, неје у сви воћњаци било исто. У Парцан код Варварина род е бил млого бољи – повише оди 80 посто крушће биле су прва класа, а продавале су се по 80 до 100 динара за ћило. Најголем дел откупиле су ладњаче и трговци, највише за продавање у Србију, а јед’н дел е оставен за продају у иностранство.

Неје свака крушка за раћију

Иако се у Србију крушка често врзује за раћију, посебно виљамовка, голем дел на родат иде и за једење док е свежа. Поубаве крушће продавају се у продавнице и носе у ладњаче, а онеја оди другу класу и онеја што не изгледају како што купци траже почесто иду за прераду – за раћију, сокови, џемови, компоти и друђи производи.

Виљамовка се посебно цени при онија што праве раћију, затова што има свој добро познат мирис. Ка су крушћете сасвим зреле и добре, од 100 ћила мож да се добије окол осам до десет литра раћија с’с окол 50 посто алкохола. Ама, колко че се раћија добије на крај зависи оди това колко шићер има у крушћете, колко су зреле, како е текло врење и како е раћијата печена.

Овуја годину на пијац се види и голема разлика у ценете меџ крушће за прераду и онеја што се продавају за једење. Док се виљамовка за прераду у некоји огласи нудила за окол 60 динара по ћило, на кванташће пијаце, при крај на бербуту друђе сорте крушће продавале су се за окол 60 до 120 динара, а на зелене пијаце биле су и млого поскупе.

Крушката и даље мож добро да се продаде и да донесе зараду, ама е и једно оди воће које е потешко за гајење. Оваја година па е показала колко род зависи оди град и мразеви на-пролет, оди това колко су воћњацити чувани оди болће и штеточине и колко су плодови добри. Млого значи и това дали онија што гаји крушћете има на кога сигурно да ђи продаде – било за једење, било за прераду.

Извор: Новости