На почетак од прошли век, у Србију је работило повише од 7.000 воденице. Сад ги има сам неколко стотина, а млоге тихо нестајев, заједно с’с селске приче и с’с мирис од свеже брашно што су га мељале. У Ласово, код Зајечар, скоро је почела да работи обновена стара воденица, за сад једина у село под Тупижницу, а треба да зафалимо на Ивицу Марјановића, што одлучи да гу обнови.

Воденице несу биле сам места куде се мељало жито, већ и место на сусрет и живот на село. Како су људи одлазили у град и мењали навике на живот, такој је ућутаја звук на млински камен.

Пре ги било у село под Тупижницу на реке и на потоци, а тек од скоро, у Ласово, село што је удаљено двајес километра од Зајечар, опет се чујев чекетала и точак на воденицу. Ивица Марјановић покренуја је стару воденицу, наслеђе на породицу из прошли век.

-Тој је једина воденица у наш крај, а мож и у општину Зајечар. Њен газда, бија је мој прадеда, па је мајка била кратко, па пребаци на моје име – казује он.

Ни његова мајка не крије радос што је Ивица наставија породичну причу и сећа се како су некад сви мештани долазили на туј воденицу.

-Туј је радија и мој деда, па татко, а ја сам носила храну на оца. Воденица је радила и ноћом и дањом. Цело село је долазило, а и мештани из друга села – вика његова мајка Лепша Марјановић.

Треба још да је улага да се среди воденица, ал Ивица вика да је за почетак довољно што производ брашно за своју употребу.

-Ја имам 20 краве и бавим се с’с производњу млеко и она ми користи да самељем храну за стоку – објашњава Ивица.

Воденица ће има поголем значај због здраву храну, а и да опстанев и да се опоравив српска села.

Извор: Телеграф. рс