Подаци од златне резерве у државе на западни Балкан јасно показујев какав однос имав националне власти према економску стабилнос, безбеднос и интереси на њини грађани. У тај смисао Србија се издваја не само у регионални, већ и у европски оквири.
Са око 51,7 тоне злато у резерву, Србија данас располаже с’с количину на племенити метал која надмашује резерве на већине државе на западни Балкан. Тај чињеница неје случајна већ је резултат на осмислену државну политику која је усмерена на динарску стабилнос.
К’д се упоредив државе у окружење разлике се јасно видив. Северна Македонија располаже с’с око 6,9 тона злата, Словенија с’с приближно 4 тоне, док Босна и Херцеговина и Албанија имав нешто повише од три тоне златне резерве. Црна Гора располаже с’с око 1,2 тоне, док Хрватска нема златне резерве.
Овај распоред неје само бројчан податак, већ прав одраз на различите економске политике надржавне. Док су поједине земље све распродале злато Србија је ишла по друг пут сабирала и јачала резерве и ослањала се на стварну вреднос.
У време кад паре немав голему вреднос, кад су големи сукоби по свет, и к’д се не верује на штампане паре, злато се па показује ко најпоуздан начин да се чував вредности. Државе које располажев с’с значајне златне резерве имав поголему слободу, појаку могућнос да преговарав и поголему способнос да заштитив стабилнос на финансије.
Златне резерве несу само бројка у централне банке. Оне показујев како се планира и како је држава одговорна према будућа поколења. У тај смисао, политика на јачање на златне резерве преставља један од најбољи показатељи на домаћинско понашање на државу према њени грађани.
Извор: Политика
