Волонтери на Еколошко друштво из Сокобању (СЕД) збринули су прошлу недељу укупно 11 слепа миша који су испали из шупљо дрво док су из ЈКП „Зеленило Сокобања“ санитарно орезивали дрвеће у грацки парк у центар Сокобању.
У једну исечену чепку, радници на ЈКП „Зеленило Сокобања“ нашли су једанајес слепа миша, и одма су тој јавили на СЕД.
Како је саопштило овој друштво, њини волонтери су брго дошли на лице место и утврдили да се ради од животиње које припадав на врсту обичан (средњи) ноћник (лат. Nyctalus noctula). Ради се од строго заштићену врсту на слепи мишеви у Србију.
Пронађене су 10 женке и 1 мужјак, што се утврдило после преглеђување на јединке.
Овај врста мишеви углавном настањујев шуме, али мож се нађев и у грацке средине у одговарајућо старо и шупљо дрво, преноси портал „Клима 101“.
У овој доба на годину и у овакви временски услови, ноћници у веће или мање групе спијев преко зиму (хибернирав) – углавном у шупљо дрво. Интересантно је да овеј колоније на „успавани слепи мишеви“ можев да бројив и до 1000 јединке.
Пошто су слепи мишеви из парк у Сокобању показивали знаци да ће се пробудив, волонтери на СЕД су ги, по савет на стручњаци, сабрали и привремено однели на ладно и мирно место, на које можев да наставив с’с зимски сан.
У исто време, у сарадњу с’с биолози из Завод за заштиту природе на Србију, на слепи мишеви из Сокобању обезбедили су одговарајуће, трајно склониште. Да би имали услови најприближни на онија у природу слепи мишеви су убацени у помалечко шупљо дрво с’с одговарајући улазни отвор, које је причвршћено унутра у поголемо шупљо дрво у Рудин, шуму с’с храстово дрвеће код сокобањско село Раденковац.
Поблизо до тој место турена је и камера с’с коју се мож прати понашање и стање на ноћници, ко и угрожавање на ново склониште.
Пре пребацување слепи мишеви је прегледаја и обележија (маркираја), по позив на СЕД, стручњак за слепи мишеви др Милан Пауновић. Десет младе женке и један мужјак сви у добро стање, премерени су и обележени с’с прстенови и с’с јединствени бројеви. Тој прстење омогућује на научници да, ако па пронађев неке од овеј јединке, упоредив подаци и боље разумев њине навике, кретање, дужину на живот и друго.
Стручни савети за збрињување дала је др Јелена Буразеровић, научна сарадница на Институт за зоологију на Биолошки факултет на Универзитет у Београд.
Тежина на слепи мишеви ретко кад је већа од 30 грама, а обични ноћник спада у покрупни слепи мишеви и добро лети, способан је да развије брзину до 50 км/ч. Важан је за екосистем јер једе голем број инсекти ко што су мушице, мољци, тврдокрилци, и такој ефикасно регулише њин број у природу.
„Зафаљујемо се на запослени у ЈП „Зеленило“ што су препознали да је овај врста на животиње битна и позвали не да збринемо угрожене јединке“, поручили су из Сокобањско еколошко друштво (СЕД).
Битни фактори који угрожавав обични ноћник су тија што ги се уништавав станишта, што се користив пестициди у шумарство што овуј акцију чини да буде много битна за очување на популацију на слепи мишеви.
Извор: Курир
