Зашто су Руси пратили куче у свемир? Скоро шесет године откако је Лајка путовала у Земљину орбиту

Преслушај вест

У новембар 1957. годину совјецки научници пратили су Лајку на пут без повратак у свемир, с’с шта је постала несрећна национална јунакиња. Скоро шесет године покасно, син на једног научника испричаја је за Би-Би-Си како се ко дете играја с’с њу.

Оној што се малко знаје од свемирску трку у току на Ладан рат је тој што су совјецки научници претражували московске улице да нађев кучики мешанци луталице. Пред прва летења на људи у свемир, кучке су обучаване за млого опасно путовање. Такој је 3. новембра 1957. годину куче које се викало Лајка полетело из космодром Бајконур, и постало прво живо биће које је обишло Земљу у орбиту.

Нажалос, Лајка неје преживела овој путовање. Несрећан дел од њојзину причу је тој што су Совјети од сам почетак знали да се работи од путовање без повратак. „Научници у тој време несу знали како да врнев жива бића из орбиту на Земљу“, казаја је професор Виктор Јаздовски за серијал на Би-Би-Си Witness History 2017. годину. „Сви су се млого бринули за Лајку. Знали су да се неће врне.“

Беше стрпљива и умиљата

Јаздовскијев татко, Владимир, беше задужен за медицински дел на совјецки свемирски програм, а Виктор се сећаја како се ко дете од девет године играја с’с Лајку, б’ш пред њојзино полетање.

„Била је млого стрпљиво куче, умиљата и верна. Лако се дресирала. Викали су да је млого паметна. Имала је б’ш упечатљиви црни очи… Татко гу је довеја у кућу на моју бабу, близу до Москву, и моје сестре и ја смо се играли с’с њу. Татко је мислија да треба такој малко да живи у породичан дом пред полетање.“

Пошто је Спутњик 1, 4. октобра 1957. годину успешно полетеја, с’с кој је први вештачки сателит на свет пратен у орбиту, совјецки премијер Никита Хрушчов наредија је да се спреми нов задатак.

„Рекја је: ‘Несмо верували да мож да пратите сателит пре Американци – ал успели сте’“, казаја је за Би-Би-Си 2019. годину инжењер Георгиј Гречко, кој је работија у групу задужену за праћање Спутњик 1 и 2. „’А с’д’, рекја је Хрушчов средином октобра, ‘оћу да за годишњицу на револуцију, 7. новембра, пратите нешто ново.’“

Према речи на Јаздовског, „због тој док се спремало овој полетање неје се могло од све детаљно размисли“. Пошто је тео обележи 40 године од Руску револуцију из 1917. годину, Хрушчов је на научници, који је предводија главан конструктор Сергеј Корољов, даја с’м неколко недеље да спремив наставак на задатак Спутњик 1.

Извор: Недељник

Извор:
{{ reviewsTotal }}{{ options.labels.singularReviewCountLabel }}
{{ reviewsTotal }}{{ options.labels.pluralReviewCountLabel }}
{{ options.labels.newReviewButton }}
{{ userData.canReview.message }}

Најчитаније вести