Врњачка Бања је краљица на српски бањски туризам и једна од осам краљевске бање. Она је најголема и најпосећена бања у Србију. Бања је почела да се развија од 1868. годину – тад је основано ,,Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима“ што је прва туристичка организација у Србију.
Врњачка Бања је позната не само по своја лечилишта него и по седам извора на минералну воду од који се за лечење у бању користив четири: ,,Топла вода“, ,,Снежник“, ,,Слатина“ и ,,Језеро“. Центар за опуштање и одмор ,,Fons Romanus” је прв такав центар кој је направен у неку српску бању.
Мостови преко Врњачку реку имав занимљива имена: ,,Кој тој там пева, Мос љубави, Даљинар…“ и посебно су интересантни на људи што доодив у Врњачку бању.
Централно место у Бању имав бањски паркови стари сто године, поврзани у систем на зелене површине од 77 ектара у кој растев 173 сорте биљке. Нацрт на Централни парк, на површину од 23 ектара даја је 1893. годину аустријски аркитекта Франц Винтер, кој је заједно с`с Јохана Јанучека изградија прв стакленик кој служи ко расадник за саднице које се садив по бањски паркови.
У Врњачку Бању се преко годину одржавав бројни догађаји. Најшарен је Међународан врњачки карневал кој окупља преко 200 иљаде посетиоци. ,,Lovefest“ od 2007. годину промовише музику, уметнос и грацку културу на млади. Од 2007. годину се одржава такмичење у најдугачак пољубац ,,Цуни ме“ кој се одржава на Дан заљубљени. ,,На Десанкин дан“ на сваки 16. мај одржава се манифестација која не подсића на голему песникињу која је често боравила овде. На мос на математику одржава се манифестација с`с циљ да промовише математику. Једна од најдуговечне манифестације је Манифестација на народно стваралаштво на прела и посела и на стари занати ,,Златне нити с`с златне руке“; а туј су још и ,,Сећање на великани на српску глуму“ и ,,Сајам на цвеће и стари занати“.
На овија догађаји од пре пет године придружила се и манифестација ,,Чаролија на укус“ која се одржава осам пута годишње и која је побрала симпатије на домаћини и на гости.
Извор: Топ Србија
