Овија д’ни правив се матуре и годишњице, а збирав се и постари исписници. У Врање се па дружив учитељи у пензију што су школу завршили пре 60 године и радили у школе свуде по земљу.

Учитељи се школујев у Врање још од 1946.годину, прво је било куде је с’д зграда на Гимназију, а после у нову. Учитељску школу уписували су к’д завршив основну,трајала је пет године, а полагали су и пријемни испит.

“На испит смо морали да покажемо знање из математику, српски језик, а из музичко смо морали да певамо и свирамо неки инструменти, тој је било обавезно”, вика Јелица Раденковић, учитељица у пензију.

“Т’д су се тражили учитељи, доодили су ако још несу били завршили, да узмев децу, да радив на село”, казује Александар Ристић, учитељ у пензију.

Обука у основне школе била је редовна и обавезна, радија је смештај за ђаци. Основали су и подмладак Црвени крс кој је спремаја једење за сиромашни ђаци. Да можемо, па би били учитељи.

“Тој је млого убава работа, ти улегнеш, видиш једно дете пред тебе које ништа не знаје, одвојило се од мајку и татка, гледа те с’с мили очи с’с стра, а к’д дође крај они јурив по тебе ко пилики”, вика Лидија Ружић, учитељица у пензију.

“Затој што су деца најискрени бића с’с који мож л’ко да се прави њина будућнос, њин живот, њине емоције и ништа поубаво нема од децу”, вика Божидар Додић, учитељ у пензију.

У задње две деценије збирав се сваку годину, да обележив годишњицу и да се дружив, да обновив успомене. Школски другар бија ги је и Станиша Стошић, чувен певач на врањске песме.

Извор: РТС