У село Џеп куде Владичин Хан и с’д работи воденица стара 120 године. Породица Миловановић гу вика Воденица на Владимира по деду кој је бија воденичар.

Несу само старе воденице заборавене, него су заборавени и речи с’с који су се викали делови на воденицу – лопарица, зумба, ципун. У Џеп памтив речи, река Гарваница и с’д покрећа точак.

“Тој је доњи камен, овај што се окрећа је горњи, чекетало је направено од дрво, има и там написано, ћерка је свуде написала по воденицу”, показује Миливоје Миловановић, воденичар. К’д га питаш колко људи дооди у месец д’на за брашно, он вика:”Неки пут 10 кила у д’н, неки 20 кила, све зависи, како на кога треба”.

К’д се иде уз реку према суседно село, биле су око 20 воденице. С’д је остала једна која никад и неје престала да работи. Деда Владимир је купија имање с’с воденицу која је још т’д работила, негде око шездесету годину на прошли век. Миловановићи су гу обновили и чував гу.

“Мељамо жут мумуруз, бел, пченицу, раж, јечам, ов’с, све што људи докарав, онија што имав своји жита, ја мељам. Ја купујем жито од онија што сејев да би могја да мељам, к’д ми тражив брашно да имам да продам”, вика Миливоје Миловановић, воденичар. Још додава да има и своје брашно:”С’д имам посаден бел мумуруз, затој што најмлого тражив бело мумурузно брашно”.

Брашно мож се чува на собну температуру око месец д’на, казује Миле воденичар. Повише брашно вика треба се замрзне и мож се користи такој и до 6 месеца.

Извор: РТС