Веслање е спорт на воду у који се такмичари возе у чамац с’с весла. Изгледа једноставно, ама требе што побрже да се прејде зададена деоница, исто тека това е техничћи млого тешка дисциплина у коју исту важнос имају снага, издржљивос, ритам и да све иде једно с једно.

Такмичења из веслање се окају регате. Трће се почесто одржавају на стазу дужину оди 2.000 метра, што е олимпијска и стандардна дужина за постари такмичари. Такмичари почињу из мировање, а победник е онаја што први прејде линију што означава циљ. Трката иде одједнуш без прећиди и траје меџу шес и осам минуте, у зависнос оди категорију и услови на водуту.

Има две основне врсте у веслање: с’с једно весло на једнога такмичара и с’с два весла на једнога такмичара. По това се разликују и дисциплинете. Чамци мож да буду једноседи, двоседи, четвороседи или осмерци. У осмерац има и кормилар, што не весла него управља чамац и дава ритам.

Техниката е главна при овај спорт. Јед’но ћимање с’с веслото има повише дела: вачање воду, бутање с’с нође, работа с’с грбину и руће па врчање на почетак. Снага највише дооди из нођете, а рућете и грбината доведу до крај покрети. Ако повише такмичари веслају у јед’н чамац, сви покрети мора да иду једно с једно, затова и најмалко да се разиду покрети чамацат че се одма успори.

Чамци за веслање су длђи, усћи и направени оди лкачак материјал како би дали што помалечак отпор на водиуту. Дужина и тежина на чамац зависе оди дисциплину. На пример, осмерац мож да буде длг скоро 20 метара. Весла су лкачка и направена да мож добро да се вача водата.

Трће се одржавају на мирне воде, најчесто на језера или у посебно направени центри за регате с’с јасно обележене стазе. Сваћи чамац има си своју стазу, а старт и циљ се добро пазе. Каква е водата, дали има вет’р или струје поди водуту, мож да утиче на това кој че победи, па затова е важно да услови буду исти за сви.

Веслање има длгу историју. Како спорт почел да се развија у Енглеску у 18. и 19. век. Једна оди најпознате трће е универзитетска трка меџу Оксфорд и Кембриџ, што се одржава 1829. (иљадо осамсто двајес и девету) годину. Веслање е дел на модерне Олимпијсће игре оди 1900. године и један е оди најстари олимпијсће спортове.

Најголеме трће дан’с су Олимпијсће игре, светска и европска првенства, како и млого меџународне регате. Веслање тражи длђе и тешће припреме, затова у овија спорт се здружују снага, голема издржљивос и добра техника.

Иако изгледа како спорт за који требе снага, веслање е повише спорт оди ритам и пазење на покрети. Бш тија спој – издржљивос, работа заједно и добра техника прави да веслање остане јед’н од најтешћи и најцењени спортови.