Друштво за заштиту и проучавање на птице у Србију (ДЗППС) потсећа јавност да је почела масовна употреба на пиротехнички сретства и да она има озбиљне и често трагичне последице за дивље и домаће животиње, кућни љубимци, животну средину и јавну безбеднос. Узнемиравање строго заштитене врсте с’с буку је забрањено с’с Закон од заштиту на природу.
„Недељу д’на пред Нову годину, Србија трешти од петарде. Како се сваки празник, све до Нову годину славену по јулијански календар, обележава на ов’ј начин, имамо неколко бучне недеље које су штетне за целокупни живи свет, а за многи и смртоносне“, вика Милош Николић, орнитолог из ДЗППС.
За животиње, посебно птице, вагромет претставља изненадну претњу. Нагли и јаки звучни удари, бљескови и вибрације изазивав стрес и панику. Дивље птице масовно полићев, губив орјентацију и често страдав к’д ударив у зграду, возило или другу препреку.
У свет су масовно угинуле птице од последице на употребу на пиротехнику. У Арканзас је 2011. годину, после новогодишњи ватромет, страдало између 4000 и 5000 птице због панику и судари. Од исти узрок, страдало је и око сто чворци у Рим и тој 2021. годину. У суседну Бугарску је на дочек овеј 2025. године страдало око 600 северне зебе. Овакве трагедије укаузујев на ризик за птице у урбане средине.
Током празници, посебно на Бадње јутро, у многи шумски подручја долази до масову употребу на пиротехнику, посебно уз гласну музику с’с звучници. Последице су тешке за поситне птице које се током зиму окупљав у малечка или поголема јата, као и за птице које живев у воде попут гуске и пaтке.
Пиротехника посебно утиче на крупне птице, међу које се истиче орао белорепан – најголема птица грабљивица у Србију која је строго заштитена. Овај птица је осетљива на узнемиравање.
Према Закон од заштиту природе, забрањено је узнемиравање на строго заштитене врсте, посебно током размножавање и подизање млади, као и угрожавање њихови станишта. Пуцање на пиротехнички сретства и јака музика у близину на гнезда спадав под овуј законску забрану.
Пиротехника не погађа само дивље животиње. Процене показујев да ч’к 40–50% кучики има стра од ватромет што показујев кроз тресење, кријење или панично бежање. Међу домаће животиње, забележени су случајеви на тешке повреде, па ч’к и смрт на коњи или губљење на млеко код краве.
Употреба на пиротехнички сретства регулисана је с’с Закон на јавни ред и мир. Паљење петарде или ватромети с’с што се нарушава јавни ред или угрожава безбедност кажњава се с’с од 50.000 до 100.000 динара или с’с друштвену работу. Продаја на пиротехнички сретства на малолетници је забрањена, као и њена употреба у ризични и јавни простори.
„Позивамо грађани, локалне самоуправе и надлежне институције да покажев одговорнос, поштујев закон и размотрев друге опције, безбедан и хуман начин за прославу на празници. Наше славље и неговање на традицију не треба да буде страдање на живи свет“, казаја је Николић.
ДЗППС потсећа да је овој период к’д је на птице, уместо петарде, потребна зимска храна, па су покренули сајт hranilice.pticesrbije.rs посветен на овуј тему.
Извор: Друштво за заштиту и проучавање птица
