У Лесковац, кој је овуј годину национална престоница на културу, у октобар се орати од традицију. Центар за стручно усавршување у образовање и Народан музеј давав могућнос на децу да упознав стари занајети, обичаји, богато културно наслеђе.
С’с пажњу чува дедино мајсторско писмо. На лесковачког учитеља Драгана Танића у неслеђе је остала и столарска тезга с’с ручан алат из 1920. годину. Дрво се с’д, казује, обрађује друкчије.
„Треба човек и знаје, да убаво изучи занајет, да буде умешан у тој, а некад је требало и повише време, а дан’с се све тој работи с’с машине“, казује Драган Танић, учитељ и столар.
У Лесковац су остали около петнајес стари занајети. Деца прв пут гледав како се правив предмети од кожу, сазнавав које работи кујунџија и колко је убав филигрански накит. Туј је и прича стара повише од 100 године од свилене бонбоне и лизала.
Маја Настић, бомбонџика из Лесковац казује да је све традиционално. „Све се работи ручно од кување шићер до пакување, значи буквално без једну једину машину“, објашњава она.
„Прв пут видим како се прави накит од филигран и ја оћу носим минђуше“, казује Лена Стојковић, која иде у 4. разред у ОШ „Десанка Максимовић“ у Грделицу.
Ивана Станковић, мајстор за филигран додава: „Мора се буде стрпљив и да се воли, а свакој кој оће да научи мож да успе у тој.“
Ткање, пустување вуну, осликување текстил. У руке на Катарину која има четрнајес године вештина, у душу милина док плете, екла, везе. Радо учи помлади другари.
„Ја сам од моју бабу научила. Она знаје сви тија уметнички занајети. Сви су жељни да научив и тој ми је млого драго“, казала ни је Катарина Тодоровић, која иде у 8. разред у ОШ „Светозар Марковић“ Лесковац.
Андреа Крстић, која иде у 2. разред у ОШ „Вук Караџић“ у Лесковац додава: „Ништа неје тешко, треба с’м да се буде стрпљив док се научи.“
У Народан музеј пред лесковачки прешколци и основци отворила се жива књига од традицију и занајети.
„Оној што ни је млого важно је што у овој и публика учествује. Што су млоге овеј работе деца могла сама да пробав, не с’м да чујев, да видив, да учив нег и да направив нешто сами“, истица Анђела Костић, директорка на Центар за стручно усавршување у Лесковац.
Од колено на колено у Лесковац се чува и стари грацки обичај, девојачко чешљање. Ритуал пред свадбу кој казује да ће млада отидне из дом на родитељи.
Извор: Телеграф
