Позлаћен крс на главну куполу на Храм на Светог Саву у Београд, поставен у авгус 1989. годину, крије трагичну причу од вајара Небојшу Митрића.

Ов’ј уметник је само двајес д’на по постављање крс извршија самоубиство, а у његову биографију, поред врхунски вајарски дела, уписана је и необична прича од тој како је ко дете преживеја Холокаус.

– К’д су нацисти водили Јевреји у логор Сајмиште, мајка је сакрила Небојшу испод обућарску тезгу у Бранкову улицу и такој му спасила живот. Породица му је после тој утепана, а његово презиме је променено у Митрић, по власника на обућарску радњу кој га је усвојија – причаја је Миодраг Роган за колегу вајара.

Небојша Митрић је по основну и средњу школу завршија Академију на примењене уметности, а Роган га је упознаја преко професора Мирољуба Стаменковића кој ги је бија ментор. Т’г је сазнаја за Митрићево тужно детињство.

И поред тој што је израсја у доброг човека и једног од најпознати вајари у Србију, Небојша Митрић је трагично завршија. Утепаја се је у авгус 1989. годину, само двајес д’на по постављање крс на Храм на Светог Саву.

Уметници из цел свет и д’н – ден’с фалев његово дело, а многи га и критикујев због крај как’в је доживеја.

Митрић је добија много награде и признања за фигуре које је направија. Идеје је наодија у познате особе из српску историју, али и византијско доба. Једно од најпознати дела је, поред крс на Храм на Светог Саву, споменик на деспота Стефана Лазаревића. Ов’ј споменик наоди се у Горњи град на Београцку тврђаву. Подигнен је 1981. годину и посветен на Стефана Лазаревића. Такође, Митрић је аутор и на познат споменик на кнеза Лазара у Крушевац.

Извор: Србија Данас