Још се чујев приче од чудни догађаји који се доводив у везу с’с надгробни споменик на големог српског писца Бранислава Нушића.

Српски књижевник, писац на комендије, новинар, дипломата и фотограф Бранислав Нушић умреја је 19.01.1938. годину.

Написаја је познате комендије: „Госпођа министарка“, „Народни посланик“, „Сумњиво лице“, „Ожалошћена породица“ и „Покојник“ у које је дочараја свакодневни живот на наш народ.

Поред тој што је писаја за позориште, радија је ко стручњак за драмску уметнос и књижевнос (драматург) или ко управитељ у позоришта у Београд, Нови Сад, Скопље и Сарајево.

У дипломацку службу бија је од 1890. до 1900. годину што ни казује да је Нушић бија млого надарен.

Водија је буран, чудан и испуњен живот од кој и дан’с кружив млоге приче од важни и чудни догађаји (легенде). А таква му је била и смрт.

Од тајанствен гроб на Бранислава Нушића кој се наоди на београцко Ново гробље, народ казује и дан’с, млого године по смрт на познатог писца.

Свако кој је некад обилазија Ново гробље у Београд сигурно је приметија голему и тешку пирамиду од камен с’с тешка црна врата над која је с’с ћирилицу написано: „Кућа на Бранислава Нушића“.

Тој је гроб на једног од најголеми писци на комендије чији је изглед осмислија сам писац док је још бија жив.

Никој не знаје прави разлози зашто споменик има баш такав облик и који су разлози за поруку и које је Нушић с’с њу желеја да ни поручи.

У везу с’с Нушићев надгробни споменик плеле су се разне смешне приче (анегдоте) и непроверени подаци који личив на теорије завере – казала је књижевница Неда Ковачевић.

По једну од млоге необичне приче Нушић је бија истакнут члан на масони, тајно друштво на које је пирамида једно од главна обележја.

По другу, писац на комендије тражија је баш овакав облик да би такој избегја могућнос да му се неки „унереди на гроб“.

Неда Ковачевић има малко „реалније“ објашњење.

Не треба да забрајимо да су у облик на пирамиду, од комади с’с наслагано камење у тај облик, напрајени млоги споменици на пали ратници после Балкански и Велики рат код нас, а да је и син јединац на Нушића јед’н од њи – казала је Ковачевић.

Она је објаснила да је Страхиња Бан погинуја ко добровољац у „Српски ђачки батаљон“ и да је смејање било алат с’с кој се Нушић служија како би се изборија с’с тешки тренуци који му је доносија живот.

– Мислим да је он узеја све тој и теја је још јемпут да се нашали и оплемени с’с смејање на околину, затој што је разбија устаљен приказ и устаљена уверења према живот и смрт – закључује Неда Ковачевић.

Извор: Информер