У Народни музеј у Панчево чува се машина за веш од почетак 20. век.
Посетиоци ретко мож да погодив коj је предмет у питање, мислив да је нека друга справа.
У Народни музеј у Панчево чува се предмет за кој посетиоци не можев да погодив које је. Не личи ни на једну справу коју познавамо, а променија је свакодневицу на млоги људи. И данас, млого по савремену, има гу свака кућа.
Људи не знајев које је у питање
У питање је машина за веш на почетак 20. век, између 1900. и 1910. годину. Кад посетиоци дођев у Народни музеј, ми волимо да се поиграмо с`с њи и да ги питујемо можев ли да погодив које је тој. Тад добивамо разни одговори – некој вика да је тој машина с`с коју се цеди патлиџан, некој мисли да је тој казан у кој се пече ракија, ал ретко кој погоди да је у питање машина за веш-казује Дамир Прашникар, водич у Народни музеј у Панчево.
По његово казување, у овај музеј стигла је у 1983. годину и дел је на збирку која се бави с`с проучавање народ и његово порекло (етнологију). Припадала је на породицу Беба из Панчево. Човек кој гу је купија у Беч и донеја у Панчево бија је Ђура Беба, трговац из Панчево међу два свецка рата. Његов син је машину поклонија на Народни музеј у 1983. годину.
Како се праја веш
Пре овуј машину, веш се праја на руке, процес је трајаја млого сати и уз млого муку и ладну воду. Онда се појавила овај справа. Обрћале су се ручке, руке су биле чисте, а посо се обављаја побрзо.
Овој је за наш крај редак производ. Мож да сматрамо да је у Беч, куде је набавена, она била почеста у куће и млого је олакшавала посо. Ако погледамо машину и начин на кој она работи, закључујемо да се она млого не разликује од данашње машине. Има бубањ, вода се греје, на овуј машину се ложи ватра да би се вода грејала, има и вентил како би се вода испуштала, једино неје работила на струју и морала је ручно да се обрћа – додава Прашникар.
Можда наликује на данашње машине за веш, ал прича коју носи збори од свакодневни живот и труд на претходне генерације. Следећи пут кад укључујете машину за веш, сетите се колко је било потребно да би данас имали овуј корисну справу.
Извор: Блиц
