Бета Вукановић је жена која је у Београд донела европски стил у сликарство. Родена у Бамберг (Немачка) ко Бабета Бахмајер, у Минкен је завршила Уметничко-занацку школу и Женску академију а две године по тој учила сликање у Париз.

На часови из сликање у Минкен заљубила се у српског сликара Ристу Вукановића. Венчали су се брго по упознување и преселили у Београд, куде су отворили прву сликарску школу у коју су учили млоги наши познати сликари. К’д проодите, застанете пред кућу у Капетан Мишину 13 (аркитекта Милан Капетановић), у коју се наодила школа и у коју су живели. Овој је била и прва кућа у Београд с’с осликану фасаду – позната ко „Кућа с’с плаве перунике“. Иако ги перунике већ од’мно нема и зграда не изгледа ко што је изгледала отк’д је на њу паднула бомба у Први свецки рат, заслужује да поред њу проодимо с’с поштовање.

Ко избеглица у Први свецки рат, Бета је с’с мужа дошла до Француску, куде се пријавила да помага ко болничарка и преводитељка. Бета је наша сликарка која је најдугачко живела и најмлого насликала – доживела је 100. годину, а од тој сликала 75 и израдила преко иљаду слике у уље и пастели, неколко стотине акварели и млого карикатуре, цртежи и графици. Једна је од оснивачице на удружење ЛАДА. Прва је жена куде нас која је цртала карикатуре и прва жена – аутрока на новчаницу од 50 динара.

Иако често неје имала млого паре, Бета се трудила да улага у млади нараштаји. Основала је неколко фонда из који су млоге године награђувани најдобри студенти на уметничке академије. Награда која носи име на Ристу и Бету Вукановић и дан’с се додељује на Факултет на ликовне уметности у Београд.

У току Други свецки рат Бета Вукановић неје тела да се учлани у Културбунда и да нацисти откупив сва њојзина дела и казала је да ништа не продава и да с’д живи ко и остали Срби.

Извор: Великанке.рс