Дадо на пријатеља Бошка из Стубал 1000 евра паре на зајам, моли ме, за 5, 6 месеца рече ће ми врне паре, да купи кола треба му.
А он ништа не врћа. Кад видо га ја у варош, на пијац, у Владичкијан. Вози мерцедес. Попричамо, онакој љубазно и замоли га да ме пребаци до кућу у Калиманце. Прифати он да ме одвезе до дома.
Седомо у кола и довезе ме он до кућу, а ја му казујем куде да паркира кола: „Туј, туј, под овуј шљиву, е такој баш туј, и ајмо у кућу да попијемо кафу и ракијицу.“
Уђе Бошко у кућу, а ја брзо одо у плевњу, па узнем ланац, легнем под мерцедеса па га вржем, око осовине и точкови. Све га уврза сас ланци и вежем га за шљиву, сас катанац га закључа, па уђем у кућу.
Пописмо кафу сас Бошка и пресрамува се ја па му рекнем: “Мерцедеса сам ти врзаја, закључаја сам га сас ланац и катанац.”
Кад ми донесеш онија 1000 евра што ти ги дадо прошле године до тад нема мерцедес.
Убледе, кафу не попи, вика кисела, отиде си дом пешки, зазрну кола и виде неје шала.
После два дана Бошко донесе 1000 евра и узе си мерцедес.
Одломак из књиге „Фатио маглу“
Павле Искреновић, Владичин Хан
