Остине – глагол свршеног вида који се у призренско-тимочком дијалекту користи да означи да се нешто хлади.
Пример:
„Ће једемо погачу, чек с’м да остине.“
„Остинула је супа, мож седнете.“
Поранке – прилог за време са значењем раније.
Пример:
„Сабајле да се дигнемо, па поранке да уработимо у њиву.“
„Поранке пођите, мрак брго пада.“
„Ће дођемо куде вас поранке с’с воз.“
Лејка – именица која се у призренско-тимочком дијалекту користи да означи биљку судовњачу, тј. врг. Такође, односи се и на посуду за воду направљену од осушеног врга. У пренесеном значењу користи се као пежоративни назив за главу.
Пример:
„У наше време из лејку смо воду пили.“
„Пушти га, ништа нема у туј лејку.“
„Неје тој тиква, тој се вика лејка куде нас.“