Това – показна заменица средњег рода која означава предмет, појаву или појам у непосредној или широј говорној ситуацији. У пиротском говору представља основни показни облик и често има и функцију истицања или емоционалног наглашавања.
Примери:
“Това је добро.”
“Нечу това.”
“Това ми требе.”
Мен(е) – лична заменица 1. лица једнине (ја) која се користи за означавање говорника у зависним падежима. У пиротском говору често се јавља скраћени облик мен, без завршног вокала, што је последица редукције.
Примери:
“Од мен нема ништа.”
“На мен неје дала.”
“Без мен не мож.”
Девојће – именица, множина (девојке) настала гласовном променом у пиротском говору. Основни облик: девојке. Промена: К у Ћ испред Е.
Ово је последица палатализације кад се К нађе испред Е, омекшава и прелази у Ћ.
Иста промена врши се и у следећим примерима:
руке – руће
муке – муће
унуке – унуће
Примери:
“Девојће дошле.”
“Оне су девојће оди село.”
“Руће ме болу.”
“Имам три унуће.”
“Без муће нема ништа.”