Дибидус (тур.) – прилог синониман прилозима: сасвим, потпуно, скроз, до краја, баш. И данас се чује у сврљишко-заплањској варијанти призренско-тимочког дијалекта.

Пример: “Дошо дома дибидус пијан.”, “Смрзосмо се дибидус.”, “Дибидус ништа неје знала на испит, па не је сви дибидус и разочарала.”

Ћеф (тур.) – означава жељу, хир, прохтев који се испуњавају зарад личног задовољства. У сврљишко-заплањској варијанти призренско-тимочког дијалекта користи се и облик ћејф.

Пример: “Из ћеф си купи овеј чижме.”, “Ћеф ти иди на славу, ћеф ти остани дом.”, “Летос ћу си направим ћеф, ћу си отиднем на море.”, “Не му је тој требало, ал ете, из ћеф је тој урадио.”

Ич – реч честа у сврљишко-заплањској варијанти призренско-тимочког дијалекта са значењем: ништа, уопште, ни мало. Употребљава се да појача негацију дату у реченици.

Пример: “Тој ич не знаjeм.”, “Ич неје јео цел д’н.”, “Тај аљина ми ич неје убава.”