Апање – глагол који би се у стандардном језику поклапао са глаголским именицама уједање, гризање или глаголом угристи. Облик апнем одговара првом лицу једнине презента, а уапаја сам свршеном виду овог глагола у прошлом времену. Веома често се и данас чује у призренско-јужноморавској варијанти призренско-тимочког дијалекта.
Примери: „Уапало га куче!“
„Уапаја се за језик.“
„Апнала сам јабуку.“
,,Да те бог чува од женско тепање и свињско апање.” (пословица из врањског краја)

Фираје – израз са значењем да нешто траје, успева, расте, напредује. Употребљава се као глагол, може да се мења по лицима. Јавља се и облик који би одговарао радном глаголском придеву: фирајаја, – ала, -ало,
Примери: „Каменита је подлога, па воћке нећев да фирајев.“
„Овој цвеће ти фираје.“
„Посипуваја гу јабуку редовно, али она неје фирајала.“

Длгча – именица мушког рода настала од придева длг (дуг) са значењем човека који је изразито висок и мршаве, витке грађе. У врањском крају се често јавља као надимак. Понекад може имати и пејоративно значење да опише превише мршавог, натпросечно високог човека.
Примери: „Поглеј га овог длгчу!“
„Куде се уфатила б’ш с’с тога длгчу!“
„Длгчо, оди овам!“