Колко пут сте тели да кажете на партнера које ве мучи, ал сте одустали затој што несте тели да се све претвори у свађу? И поред тој што је природно да се у сваку везу по неки пут јави неслагање, начин на кој причамо од оној које не боли често одређује како ће се разговор заврши, с`с мирбу ил с`с свађу. Битно је да тој што кажемо које ни смета не мора да изазове свађу, мож да постанемо поблиски – ако знамо како тој да урадимо, а тој не учи психологија на свађу.

Психологија на свађу је облас у психологију која проучава како и зашто дооди до свађу међу људи. Како свађе утичев на осећања, понашање и односи, и како се мож разумев, како се мож управља с`с њи и како се мож решив на разуман начин. У центар овуј психологију су и унутрашњи и спољашњи узроци који доводив до свађу. Туј убрајамо различите потребе, вредности, уверења и циљеви на људи, ал и начини на који доживљавамо и нас и други. Често свађе не настајев због сами проблеми него затој што другачије сватамо исте ситуације.

Психологија на свађу проучава и улогу коју имав осећања ко што су : бес, стра, повређенос ил незадовољство који можев да повећав свађу ако несу препознати и решени. Начин на који се разговара је битан: пасиван, агресиван ил пасивно-агресиван разговор често продубљујев свађе док искрен и смирен разговор помага да се свађе разрешив.

Такође, ова облас бави се и с`с тој како да се решив свађе – избегавање, прилагођување и његове последице. Сватање психологију на свађу омогућује да се разумев туђа осећања, да се оствари подобар разговор и емоционална интелигенција, што доводи до здрави односи у породицу, на посо и у друштво.

Први и најбитан корак да спречите свађу је да не реагујете неконтролисано и к`д сте љути. К`д сте љути и повређени, све што кажете мож да звучи ко напад, чак и ако тој несте тели. Затој је боље да се сачека да се осећања слегнев, уданите дубоко и тек тад почните да разговарате. Такој си давате шансу да објасните оној које стварно осећате, без непотребну напетос. Друга важна ствар је начин на кој бирате које ће кажете. Уместо да оптужујете, покушајте да говорите с`с осећања. На пример, реченица: „Не ме слушаш никад“ лако мож да изазове одбрамбену реакцију, док реченица: „Осећам се лоше к`д имам утисак да ме не чујеш“, делује по смирено и по искрено. Такве ја-поруке помажев да разговор остане корисан и да партнер разуме ваша осећања, а не да се осети да је нападнут.

Битну улогу има и прави тренутак. Ако је партнер уморан ил нервозан, шансе да разговор пође по погрешан пут су големе. Најбоље је да се сачека к`д сте и један и други опустени и спремни да стварно чујете један другог. Млоги примећујев да најбољи разговори настајев непланирано – уз кафу, шетњу ил вече код кућу, к`д нема притисак. На крај, битно је и како се разговор заврши. Чак и к`д се не сложите у све, покажите да ви је стало до однос. Једноставна реченица ко што је: „ Драго ми је што смо причали од овој“, мож потпуно да промени тон и мож да помогне да осетите повезанос. Битно је да се запамти да разговор у било какав однос неје борба него је начин да се побоље разумете. К`д научимо да говоримо смирено, искрено и без оптужување, свађе престајев да будев претња и постајев прилика да љубав постане подубока и постабилна.

Извор: Лепота и здравље