Можда ће те изненади, али прва жена која се кандидовала за прецедника на државу тој је урадела чак педесет године пре него што су жене у њојзину државу уопште имале право да гласав!

Иако је дан’с скоро забравена, Викторија Вудхал је привлачила повише пажњу него било која жена у Америку. Рушила је предрасуде, радела је ко трговац на берзу, издавач на новине, промотер, јавни говорник и човекољубац, а најпозната је по тој што се кандидовала за прецедника млого попре него што је на жене у САД уопште било дозвољено да гласав!

Из блато у sвезде

Викторија Вудхал је живела у породицу с’с неписмену мајку, татка који је бија ситан криминалац и девет браћу и сестре. Неје ишла у школу све до њојзину осму годину, а онда је завшила сам основну школу.

Сваку могућнос за школовање прекинули су јој татко и мајка који су је удали за доктора кад је Викторија имала сам 15 године. Ускоро се сазнало да гу је муж пијаница, а да ствар буде полоша, 1854-у годину је родила сина с сметње у развој.

Викторија је убрго почела да работи како би издржувала породицу. Са сестру Тенеси је нашла работу ко путујућа врачара. Од мужа се развела кад је родила још једно дете.

После тој, Викторија се удавала још јенпут, па иако гу је и овај брак пропаја, муж гу је неко време подржуваја.

Од другу страну, Викторија и Тенеси су се показале ко млого успешне пословне жене. Пошто се преселила у Њујорк 1868. и уз помоћ на богатог барона за ког се причало да је на Тенеси љубавник, постале су прве жене које су покренуле новине.

Њин „Woodhul & Claflin’s Weekly“ била је новина која је излазила једном недељно, а ко да тој неје било довољно, имале су и предузеће за трговање на берзу на Вол Стрит. И поред тој што су биле млого успешне, сестре никада несу добиле место у Њујоршку берзу, а тој неје успело ни на једну жену све до 1967.

Љубав за сви!

У Њујорк је Викторија поврзала се с’с борци за права на жене и постала је поборник једнакос на полови. Захваљујући везе које је имала у политику 1871. постала је прва жена која је причала пред Конгресни одбор.

– Жене су грађани на овуј државу и ако можев да плаћав порез, оне морав и да имав право да гласав кад је порез у питање. – рекла је Викторија и иако је њојзин предлог одбијен, овој гу је одредило ко главну личнос на женски покрет у Америку.

Неје се задржала сам на тој већ је почела да промовише за слободну љубав – идеју по коју свако има право да бира партнера, улази слободно у односи и рађа децу, без да се уплиће држава.

– Неје битно које сте и што сте, стар или млад, црн или бел, паган, јевреј или хришћанин, оћу да волим сви вас и имам намеру да имам вашу љубав. – рекла је у једну прилику.

Викторија је радила у праксу оној од које је причала, а у јед’н тренутак је живела и с’с бившега и са садашњега мужа, плус љубавника у исти стан. У њојзини јавни говори је често причала од секс и залагала се да жене морав да имав право да одлучујев од њојзино тело и и излазив из лоши бракови – писује History.com.

– Нека жене издав проглас од сексуалну независнос и потпуно будев признате као једнаке у све и победа би се десила за недељу дана.

Жена која је тела да постане прецедница на Америку

Врхунац на њојзин политички рад сматра се прецеднича кандидатура на избори 1872, кад је Вудхалова била преставница на „Партију за једнака права“, и такој постала прва жена у историју на Америку која се кандидовала на овуј позицију. Њојзин потез бија је још поневероватан кад се узне да у тај тренутак жене уоште несу имале право гласав у туј државу и да је она покушавала да допре до мушко гласачко тело.

Викторија Вудхал је у њојзин политички програм обећала – право на глас за жене, сузбијање на монопол, национализацију железницу, радно време од осам сата, порез на додатни-профит, укидање на смртну казну и државну помоћ на сиромашни.

А онда је дошла прљава кампања. Новине су гу представиле ко „госпођу Ђавола“, писале су њојзино непостојеће школовање, богатство стечено на сумљив начин, а Викторија је нарочито била посрамњена када су у јавнос доспели детаљи од њојзин приватан живот, укључујући и абер да је радила ко лака жена.

На крај се њојзино име појавило на гласачки листићи у сам неколко државе. Никад се неје сазнало колко је гласови добила јер наводно несу бројани јер су сматрани да не важив.

Занимљив је и тој да је на дан на избори Викторија, заједно с’с сестру провела у затвор! Обе су мало пред тој биле уапсене због причу у коју су кабатиле борца за породичне вредности, попа Хендрија Ворда Бичера, да је у љубавну везу с’с жену на једнога политичара. Сестре су у апс провеле месец дана, иако су на крај ослобођене, новине су с’с њи правиле смешке и такој окретале јавнос против њи.

Превише радикална?

По излазак из затвор, Викторија Вудхал се неје поколебала! Покушала је да сабере подршку за кандидатуру на наредни избори, али је полак губила утицај. После низ скандали, остала је без паре, и морала је да отидне у Енглеску.

Тамо се удала за угледног британског банкара Џона Бидалфа Марина и почела је да оснива школе и фарме намењене искључиво на жене и с’с које су газдовале сам жене.

Америчке феминискиње и дан’с су подељене у мишљења од тој какав је бија допринос на Викторију Вудхал – дал је учинила више штету или добро на феминистички покрет који је тад бија на почетак. Неке гу сматрав за жену на коју се треба угледав или можда најважну жену на 19-и век, док друге мислив да је била обична спонзоруша и криминалац чије су работе уназадиле покрет и одложиле увођење на опште право на глас.

Извор: Историјски Забавник