-Овеј године снајке, слава ни пада у среду, ће имамо мало повише работу.За вечеру, према славе ће спремамо мрсно а на дан славе за ручак и за визиту посно.

            -Па ако, ништа не ми је тешко, ће спремимо нешто порано. Имамо подрум, ко лај је, има де да се чува храна.

            -Колачи можеш да спремиш порано. Рачунај за визиту ти треба најмање четири врсте ситни колачи. За тацну , што турамо на таблу. А за вечеру ће направимо баклаву и тепсештију па ће имам и за слугу к`д ће ми дођев комшике на кафу.

            -А за вечеру које јела ће спpемаш мати? Себзе оз кромит, рачунај обавезно, много га волим. Озгор ће туримо шарана, не ли?

            -Јес, тој сам мислила, и пребранац и ти ће направиш рибљу чорбу.Ти се драпај оз рибе. Да ги иситниш и очистиш од кошчице да не турамо ђузлуци док сркамо. За мезе Воја наручија на пијац код Уке Дримски кленчићи, па ће ги испржимо тазе и да служимо вруће оз живу туршију. Млого ми искочила лепа овеј године.

            -Ууу, баш лепо, једва чекам. А ће направимо и једно две пите? Једну оз купус , другу оз праз па да имамо и за визиту. Ја ће напавим и посне кифлице. Унутра иместо сир ће ставим љут ајвар, и он ти леп искочија. С`г правим и некоје посне салате а и кикирики ће испечемо, он се доста једе за визиту.

            -Јес , јес и рибе три врсте, нека има , да се не брукамо. На визиту прво ће послужујеш жито, па слатко, сам одвојила тегле од шљиве са ораси и од шумске јагоде, а после ће принесеш туј велику таблу са пиће и с`с тацну оз ситни колачи.Имамо две врсте ракије, вињак, коњак Косовски из подрум, вино, пиво , сокови.

            -Е та табла ми је најтешка. Ајде , може ли овеј године да не турам колачи на таблу, да има само на астал?

            -А не, не бива, адет је адет. Колачи од табле не мицамо, ја док сам жива.

            -Добро, како кажеш мати.

            -И снајке да не забра`им, до четири сата да ти буде спремно све у гостинску собу за визиту.. Нега, пријатељица до`оди рано. Сама је жена па да се врати дома по дан. И још да те поменем Ректор Милутин увек до`оди с`с госпођу Роксанду ама немој да си се преварила прво да послужиш њу. Свештено лице се најпрво служи.

           -Знам мати, не брини, све ће буде како треба. А колач к`д ће месиш?

            -Ујутро , дан пре славе.Т`д ће месим и љетурђије да се однесе твојима и код брата Банета ми и код Аце, да ги повикамо за вечеру и за ручак на дан славе. За визиту људи долазив невикани, знаје се ред. Коме смо ишле тај ће ни дође. Кој не може, нека му је просто.Увече ће ни помогнев за шаре за колач ујна Милица, Цуца, Мирка,  побрго ће ги направимо. Уз разговор и уз шалу шаре се брго направив. Свака жена по две, три и готово је, јен ч`с. К`д ће завршимо ће ги изнесем кувано коштање из Поуско а ти ће ни направиш кафу.Ће га накитим ка владикину капу.Се прави цвеће, класје,птице, књига, буре, воће, гројзе, све ситно. Поситно, полепо. Колач ће ставимо у иконлак, поред Свете Петке. До њега ће гори цели дан велика славска свећа. И обавезно стављам велики букет цвеће, тој јесенско, из баште наберем и мало босиљак да замирише.

            -Лепо је кад се смејемо и веселимо док правимо шаре.А кућа замирише на кувано жито и тамјан. Да се зна да иде слава.

            -У лепо ме подсети, да отребим жито. Воја ми искршија и отребија орасе.Има доста работа.

            -Не брини, свакој по нешто и све ће буде , како викаш ти “Ка најбоље”.А после вечере ће ни запеваш “Ај што је лепо под ноћ погледати”?

            -Оћу , ће помогне наша Света Петка. Да ми дадне здравље да спремимо све како је ред. Е ће запевам, како нећу, и туј и “Ситна риба по потоку” и “ Синоћ прођо стара мила нане кроз тесно сокаче” слава је. Ће попијемо по јену ширу, после вечере и ће запоем.Тој ће ни остане…

У здравље да дочекујемо још славе.

Нада Хаџи-Перић

Из књиге завичајних прича ДАНИ

Јединство – Панорама

2020 год.

Нада Хаџи-Перић је родена у Призрен од оца и матер из Средачку жупу, фамилија Радивојевић (Призренци би рекли да је Сречанка).

Тој за себе вика: „Песма ће ти каже од куд с’м!“

Пише и на сречански народни говор (и тој је призренски тимочки дијалект) и на призренски дијалект пошто у Призрен живеше, туј се удала за Призренца, туј живеше све док у колону, после рат 1999. не отиде из родни Призрен и с’г живи у Београд.

До’оди у Призрен и у Средску (12.км. од Призрен) на своју дедовину.

Нада писуваше песме још у младост а с’г пише за свој родни крај, како се славиле славе и празници у Призрен, како се туј живело пред рат и како с’ г живив људи тамо.

Нада вика „Не дам да се забраи Призрен и моја Средачка жупа“, призива народ да се врне на своју дедовину, записује венчања у српске светиње, слави љубав и слави живот и тако чека к’д ће се врне у свој град.

Нада је и члан на Удружење књижевника Србије, има 13 издате књиге, што песме, што разне приче и записи. Има и понекоју награду за песме и за збирку Сретечки поменик која је цела написана на сретечки народни говор.

Контакт: тел.065 51 88889, маил: nada.hadziperic@gmail.com