Венера је дом на неки од најнеобични вулкани – огромни, са спљоштене куполе које викају планетарне палачнике оставене да се оладив на ужарену површину на овуј паклену планету. Научници већ дуго верујев да су теј “палачинка-куполе” настале од густу лаву која споро отица. Ал ново истражување показује да је за њиов облик важна и кора на планету, која се савива.

Текс, објавен 2025. годину, најмлого пажњу посветија је на најголем траг на Венеру – Нарина Толус, кој се протеза скоро 145 километра у пречник.

Научници су користили стари радарски подаци из NASA-ино Магелан истражување из 1990-е, научници су направили дигиталан модел на овуј вулканску творевину и тестирали каква лава – и каква кора – мож направив необично геолошко чудо.

“Наши модели показујев да тој како се кора савива утица на облик на куполу”, казујев аутори. “Што се повише савива, врови на куполу постају поравни, а стране пострме.”

Б’ш ко што кожа на тела мож се набора, такој и кора на Венеру мож се изобличи к’д је оптеретена с’с густу лаву. К’д су научници опонашали течење на лаву врз савитљиву литосферу, растопена маса неје наставила да се шири, већ се гомилала и правила равни врови и стрме стране – б’ш ко куде познате „венерине палачинке“. Штавише, модел је успешно приказаја и испупчења у кору око неке куполе, ко што су приметене у претходна истражувања.

Међутим, неје свака лава уработила исто. С’м дибидус густа лава – два пут погуста од воду и преко трилијон пут полепљива од кечап (према писување на Live Science) – давала је резултат кој се поклапа и с’с облик на куполу и с’с изобличенос на околину. Научници процењују да би на такву лаву требале стотине иљаде земаљске године да се скроз смири у овај џиновски облик.

Ако се подобро разумев овија чудни вулкански облици, могло би се сазна како је настала сама Венера – планета коју често викају „зла близнакиња на Земљу“ јел се развила скорз друкчије, ко сува, ужарена и негостољубива за живот.

Извор: Нова