Изложба „Филолошко дело на Јована Стерију Поповића – С’с речи кроз векови“ отворена је јучер у 17 сатa у предворје на Народно позориште у Београд.

Претставена је и књига с’с исто име од доценткињу Неду Павловић, која на савремен начин покушава да покаже колко су важне идеје на Стерију у дан’шње друштво и образување.

„Има људи који не припадају сам на њиово си време. Што ги повише удаљавамо од време у које су живели и радели, све појасно сфатамо да су оратили б’ш од сви нас. Затој је по моје мишљење Стерија наш савременик“, казала је Павловићева на отварање изложбу.

По њојни речи, Стерија је разумео српску памет и душу па се његова дела због тој и дан’с млого читају.

Организатори су казали да дигитална поставка поврзује језик, књижевнос, историју и савремену уметнос, а да су изложени предмети и холограм на чувеног српског писца поврзани у ускладену и заокружену целину.

Министарство на културу је помогло да се све овој направи, а министар Никола Селаковић реко је на присутни да се овуј годину обележава 220 године од рођење и 170 године од смрт на Јована Стерију Поповића и да је невероватно да је он за сам 50 године написао голем број величанствени дела.

Вршилац дужности управника на Народно позориште Драгољуб Бајић додао је да су књиге на Стерију Поповића млого утицале на развој на српску културу.

„С’с његове књиге Стерија је поставио темељи на национално позориште, такој што су његова књижевнос и драме млого утицале на развој на српску културу, језик и друштво. Он је важан и затој што је први писао српску драмску књижевнос такој што се угледао на европске драме, ал с’с јасно изражену националну црту“, закључио је Бајић.

Јован Стерија Поповић (1806–1856) био је српски писац чија су најпозната дела „Лажа и паралажа“, „Покондирена тиква“, „Кир Јања“ и „Роман без роман“.

Ко трајан спомен на његов лик и дело, 1956. годину у Нови Сад је основана позоришна свечанос „Стеријино позорје“.

„Стеријина награда“ важи за једну од најчувени признања у свет на позориште.

Извор: Наслови.нет