Зборник „Златовез на време кад је ткала Јефимија“ објављен је поскоро, а објавило га је Удружење „Алиа Мунди“. 

Зборник „Златовез на времена кад је ткала Јефимија“  посвећен је на обележавање 620 године од смрт на прву српску песникињу Јефимију. Овај зборник на најбитна књижевна дела, који је уредила др Ана Стјеља, сабира повише од 150 аутори из Србију, регион и свет, који су одали поетско поштовање на монахињу, властелинку и зачетницу на српску књижевнос. Насловну корицу краси оригинални уметнички рад насликан с’с водотопиву сликарску технику (акрилик) који је насликала Весна Нешковић. 

„Међу молитве и стих, Јефимија је нашла пут до вечнос. Њен златовез с’с речи и данас не подсића да је тишина најсвети облик на поезију“. С’с тој подсићање започиње зборник „Златовез времена ткала је Јефимија“, јединствено одавање почас на прву српску песникињу и на једну од најбитне жене на средњовековну културу која сведочи колко њено дело и данас подстица на нове идеје на књижевно стварање. 

План, по казување на уредницу, доприноси да се очува културно наслеђе, да се јача свес на женску књижевну традицију и да се успоставља мос међу средњи век и савремену књижевну сцену. 

Рођена ко Јелена Мрњавчевић у 14. век, Јефимија је била српска властелинка, монахиња, песникиња и једна од прве познате жене аутори у српску књижевнос. Ко жена на деспота Угљешу Мрњавчевића, доживела је трагедију. Изгубила је сина, што гу је одвело у монаштво. Најпознати њени текстови: „Похвала на кнеза Лазара“ и „Похвала на светог Симеона“, извезла је на тканину, и такој створила јединствен спој на уметнос и писменос. 

Јефимија се сматра да је прва српска песникиња и једна од најбитне фигуре на женско стваралаштво у нашу, српску, историју. Њени радови престављав врхунац на средњовековну књижевну духовнос и уметнос на везиље. У исто време престављав и указујев на женски глас на време у које су жене ретко остављале писмен траг. Јефимија је с’с своје дело поставила темељ на женску писменос, на религијску књижевнос и на женску присутнос у српску културу, и такој је она постала претходница на све касније српске књижевнице. 

У зборник су заступљена 150 аутора. Међу њу су: Јелена Трајковић, Душан Стојковић, Звонимир Немет, Анка Станојчић, Јелена Јовановић Јов, Анђа Шушић, Александар Мијалковић, Сања Р. Петровић, Ана Шарчевић, Снежана Ћурчић, Јелена Мачак, Љутомир Рундић, Сандра Крстић, Гордана Опалић, Слађана Белко, Славца Агић, Љиљана Мачкић, Данијела Вељковић… 

Извор: Нова.рс