Националан план за топлотни таласи спроводи се у Холандију, а грађани и стручњаци траже поједноставна решења за све потопли лета.
Док су температуре у Холандију све поопасне, грађани покушавају да се расладе на разни начини – каче тамне завесе и од спољашњу страну на прозор, праве зелене површине и „покретне џунгле“ у градови.
Истражувачи у исто време испитују разни начини како да намале температуру у градови – од вештачки стабла до уметничке поставке које праве лад.
У Амстердам се на домаћинства саветује да завесе туре и са спољашњу страну на прозор, јел здравствени стручњаци казују да млоге куће несу правене за дан’шње млого големе врућине.
У објаву која се прошлу недељу брзо раширила на друштвене мреже, Елина Кулен, руководећа за топлотни таласи у грацки Институт за јавно здравље, позвала је грађани да туре привремене шине за завесе ели да закаче завесе и чаршави напоље како би спречили да сунчеви зраци бију право у големи прозори.
„У холанцке куће, ал и у млоге куће у северну Европу, имате млого големи прозори“, казала је Куленова и додала: „Увек смо градили куће за зиму, кад оћете повише сунце и топлоту унутра“.
Казала је да се с’д све мења због време: „Сваку годину с’м у Амстердам 110 човека умре од врућину – а тај број у будућнос мож порасте на чак 600 ако се не предузме нешто“.
Куленова је идеју добила док је гледала чаршави који се често виде преко прозори у дел Амстердам-Норд, де живи, ал и скоро док је путовала у Барселону, де је приметила да људи турају спољашње ролетне на терасе.
Затој је предложила на грађани лака решења која мож сами да направе. Једноставно је: ако сунце не дооди до стакло на прозор, помалко ће топлота уђе у кућу.
Зеленило, баште које се померају и лад ко оружје против грацке врућине
Према холанцки Националан институт за јавно здравље и животну средину (RIVM), има три степена како да се боримо против врућину: понашање људи, становање и грацко планирање.
„Мож смените окружење, повише зеленило, мож направите промене у зграде, ко што су екрани за заштиту од сунце и мож други начини за лађење, ал мож и покажете на људи како да у станови намале утицај на врућину“, казао је Хагенс и нагласио.
Вештачки стабла, натстрешнице прекривене с’с биљке и „блокови џунгле“ што се померају, мож помогну на пешаци да се расладе, а чак мож и малко утицају на температуру у град, казује Јерун Клук, професор на климацки отпорни градови на Амстердамски универзитет на примењене науке.
„С’с тој град изгледа попривлачно, подобро за живот к’д су врели д’ни и богати природу. Ако направите лад, с’с убаво место за седење под њег и с’с биљке које мож преживе малко сушу, све тој помага“, додаје.
Сандра Флипен, економисткиња и директорка за климацко планирање у банку „ABN Amro“ сматра да су улагање локалне власти и предузећа и економски оправдани. „Једна ноћ да се изгуби сан, тој кошта скоро 200 евра. Замислете улицу у коју живи 100 човека, сви лоше спију три ноћа због топлотни таласи и јутред’н помалко работе. Тој је ваше улагање у дрвеће за целу годину“, изјавила је Флипенова.
Извор: РТС Магазин
