Еколошки дуг на планету Земљу за овуј годину почиње 30. јула. Тренутно, човечанство користи природне могућности 73 посто побрго нег што Земљине животне заједнице мож да ги обновив. Земље на Балкан „у дуг“ су јоште од пролет.
Планета Земља 30. јула улаза у еколошки дуг. Тој значи да ће 30. јула човечанство потроши целу годишњу рачуницу на природне могућности и услуге које Земљине животне заједнице мож обновив у једну годину.
“После тај д’н живимо на еколошки дуг – трошимо природни срества побрго нег што природа мож ги обнови”, наводи се у саопштење на организацију Свецки фонд за природу (World wildlife fond – WWF), организацију која се бави с’с заштиту на природу.
Како наводив у саопштење, према рачуницу на организацију Глобал фут принт нетворк (Global footprint network), која је развила поступак на еколошки отисак, човечанство тренутно користи природне могућности 73 посто побрго нег што Земљина животна средина мож ги обнови, што значи да трошимо 1,73 планету Земљу. Тој за дуго време угрожава стабилнос на животну заједницу, производњу рану и квалитет на живот широм свет.
Овуј годину се тој десило шес д’на покасно нег прошлу.
Сарадница за оратење с’с јавнос у WWF Адрија, Александра Уграковић, истица:
„Иако Д’н на еколошки дуг овуј годину пада шес д’на покасно нег прошлу, тој неје због помалечак притисак на природу, већ првенствено због обраду подаци и начини за израчунување. Стварни подаци показујев да расцеп између оној што људи трошив и природне могућности на планету и даље расте. Тој је исто ко да целу годину трошите 1.73 плату, а имате с’м једну. У неки тренутак ће ве разлика скупо кошта“.
У WWF истицају да због тој што смо преко меру потрошили природни богаства шуме су се изгубиле, тло је пропало, нестале су ни разне биљке и животиње накупија се угљендиоксид у атмосверу, што плус појачава климацку кризу и угрожава сигурнос на рану и богаства.
“Решење има – од намалување на испуштање гасови с’с ефекат на стаклену башту и одрживу производњу рану до подобро користење енергију и природне могућности. Ипак, да се помери Д’н на еколошки дуг на покасан датум треба нешто итно и подубоко да се промени у начин на кој производимо, трошимо и управљамо с’с природни богаства.
Земље на Балкан дужнички кредит “подизав” млого порано у однос на свет – Србија је у еколошки дуг од 16. маја, Хрвацка 25. априла, Босна и Херцеговина 26. априла, док је Црна Гора прешла овуј границу већ 20. априла, што значи да начин на производњу и потрошњу тражи повише нег што природа мож обнови, иако се за овуј облас често мисли да помалко троши.
Извор: Н1
