Уђе Југослав у окућницу, куде се чувало суво месо. Кад погледа мишеви се окачили на једну вешаљку, па гу чапкав, једу. Врати се он назад, да узне лет лампу и крене да пали миша са пламен.
Потпали он миша, а миш утрчи у шталу и потпали сво сено и сламу, па поче да гори сено и штала.
Како је букнуо пожар он побеже, неје могја сам да угаси. Улази у кућу, седне мирно десет секунди и вика на мајку, бабу и деду: „Људи мени нешто овде мирише на паљевину.“ А мајка му вика: „Ма каква паљевина, ћути туј.“
Изађе Југа напоље и вика: „Брго гори плевња, викам ли ви ја гори нешто.“ Изађу напоље и има које да видив, плевња све изгорела.
Касније је признао да гу је он упалио, и тој кад су тели да иду код врачарицу.
Одломак из књиге „Фатио маглу“
Павле Искреновић, Владичин Хан
